„Ова славска свећа се не гаси и ово кандило у цркви и даље гори захваљујући највише свештенику oцу Драгану који са својом породицом приноси највећу жртву. Онда су ту и сестре из манастира Пећке патријаршије, монаси манастира Високи Дечани, а ево и данас и кад год треба, ту су и професори и ученици наше обновљене Призренске богословије. Ту су и дечица која су прави анђелчићи наше будућности. Немојте браћо и сестре да мислите да је све завршено. Никада није све завршено. Када мислимо да смо најслабији, да је крај, да је готово онда Господ постави нов почетак. Онда дођу боља времена, бољи људи који ће можда моћи да ураде оно што ми нисмо били кадри или у неким другим околностима нисмо урадили. Имаћемо веру у Бога и чинићемо оно што је наше и препустићемо да Господ води и глобално и појединачно све што се дешава у овом свету“, казао је митрополит Теодосије.

У својој беседи Митрополит рашко-призренски Теодосије је рекао и то да се треба чувати греха, чувати своју душу и сјединити се са Господом у љубави Христовој.

„И у наше време, у овом граду су од скоро прослављени мученици Василије, Петар, преподобномученик Григорије Пећки. Они су такође страдали ради вере, ради истине, ради правде Божје. Сви они који су имали љубав Христову односно који су имали Христа у себи, они су били спремни на жртву јер су знали да су истините речи Христове, да се не треба бојати оних који убијају тело и потом више ништа не могу учинити. Него да се бојимо онога што кад убије тело има моћ и душу да баци у пакао. Треба се чувати греха, треба сачувати своју душу и оно што је најважније бити сједињен са Господом у љубави Христовој, у Светом Причешћу да би живећи тако овде на земљи били сједињени на небу, у Царству Небеском. Само они који имају ту Христову љубав, који су спремни на жртву и да себе принесу на жртву, на мучеништво, они су приправни за пут Божји и такви ће добити венац правде и венац истине, венац победе у царству Божјем. Нек је благословен Господ који нас сабира иако данас у малом броју“, казао је митрополит Теодосије.