Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 1. октобра 2024. године на свечаној академији Из века у век поводом прославе сто година Радио Београда


Господине директоре Радио Београда, господо министри, државни званичници по реду и части, даме и господо, уредници, новинари, медијски посленици, као и данас најистакнутији и посебно важни: поштовани слушаоци Радио Београда, најзад да све обухватим на наш народни и православни начин: браћо и сестре,

У речима Господа Исуса Христа: Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова, они којима је животни позив и призив мисија Цркве препознају њен сублимирани медијски програм, начин медијског рада Цркве, а верујем да у тим речима Господњим, није тешко сагледати и савремено доба, доба електронских медија.

У Србији, доба електронских медија је отпочело, као што смо већ чули и знамо, на данашњи дан пре стотину година, када се у етру први пут чуо сигнал Радио Београда. Али, предложио бих да се на трен вратимо у претходну годину, у јул месец 1923., када су у Раковици освештани темељи отпремне радио-телеграфске станице. Препознајемо, по том чину свештања темеља да су тадашњи медијски посленици желели да њихов посао отпочне благословом Цркве и молитвом Богу.

Њихови данашњи настављачи у главној и јединој незамењивој радио-дифузној установи у Србији, Радио-телевизији Србије, изразивши жељу да поглавар Српске Православне Цркве буде на данашњој свечаности, која је у цивилизацијском смислу важан свенародни празник, лично су ми учинили велику част. Међутим, своје присуство доживљавам на исти начин на који су га доживели они свештеници који су освештали темеље радио-предајника у Раковици, а то је благослов раду Радио Београда, укупној Јавној медијској установи и њеним посленицима.

Благослов медију који промовише комуникацију и сарадњу међу различитим друштвеним групама и тако подстиче међусобно уважавање, кохезију и напредак друштва; благослов да пружајући могућност да се изразе конструктивни ставови и погледи, ма колико различити, чува и негује јединство народа и државе; благослов да остварује право сваког човека и друштвене групе на тачно и објективно информисање; благослов медију који је најважнији инструмент културе овог народа, али је његов програм постао култура сам по себи.

Обавезан сам да, овом приликом, потврдим да у односу на Српску Православну Цркву, али и на нашу браћу и сестре из других Цркава и верских заједница у Србији, ни Радио Београд, ни Радио-телевизија у целини, од када је то постало могуће, није имала конфронтациони или другачији непрофесионалан приступ и да у том смислу олакшава друштвени дијалог о различитим тешким проблемима које нужно заједно решавају Црква, држава и друштво у целини. Ти проблеми су у највећој мери последица тоталитарног и насилничког богоборног система који је владао, а остали су заједничко бреме и у времену у ком смо закорачили у такозвану постмодерну, коју неки називају и постхришћанским добом.

У тој нашој епохи, у којој човечанство живи између страха од коначног свеопштег уништења и наде за поколења која долазе, у којој се слобода ограничава компјутерским алгоритмима, а манипулације људском свешћу и савешћу су извесне, у којој људе чипују, а чак се промовише потпомогнуто самоубиство, у таквом, дакле, времену расте значај медија који неће заступати власнике крупног капитала, нити велике компаније, било интернационалне или националне, нити на крају партикуларне, политичке интересе, него друштво у целини, тј. сваког човека. Такви могу бити само јавни медијски сервиси који треба да буду кадри да своје програме формирају на целокупној културној и вредносној вертикали државе и народа коме припадају и коме служе. Као пример таквог медија видим нашег слављеника, Радио Београд, којим се поносимо и овом приликом свим његовим посленицима честитам и желим још једампут Богом благословен успех у раду ради добра и напретка српског народа и свих народа, као и сваког човека који са нама живи.