Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, 9. октобра 2024 године у капели Богословије Светог Саве у Београду служен је помен блаженопочившем владики Вићентију Красојевићу.

Уследило је свечано отварање изложбе, у оквиру прославе јубилеја двеста година од рођења знаменитог архијереја Српске Православне Цркве, Епископа ужичко-крушевачког (жичког) Вићентија Красојевића, под називом Епископ Вићентије - владика и задужбинар, а у организацији Богословије Светог Саве у Београду, Задужбине владике Вићентија, Народног музеја Шумадије и Музеја Рудничко-таковског краја.

На самом почетку присутнима се у име ректора и школе обратио професор Богословије Светог Саве у Београду јереј Бранислав Кеџић: - Ову школу је завршио  и Вићентије Красојевић. Ми вршимо успомену наших светих Божјих  угодника, наших предака који су нас задужили не само да би смо њих прослављали већ да би смо се пре свега на њих угледали. Стога, драга децо, драги ученици, који сте сада овде, обраћам се и вама такође, својим драгим колегама, и подсећам све нас да је велика част да можемо кроз ову изложбу да упознамо личност и дело Вићентија Красојевића, који је некада као и Ви и као и ја био ученик ове школе, који је растао у духу наше Богословије и који је толико заволео просвету да је много тога и дао за просвету и, како сам чуо данас, сама задужбина се бавила а и планира да се бави управо школовањем и стипендирањем младих људи који желе да се уче, који су жељни науке Божје. Стога велика ми је част још једном да Вас поздравим, да Вам пожелим добродошлицу и да се угодно осећате у овом дивном тренутку у нашој школи.

Затим се пригодним речима обратио г. Јевђа А. Јевђевић, управитељ Задужбине владике Вићентија: - Владика Вићентије је био шумадијски и руднички просветитељ, епископ и задужбинар, академик (члан Српског ученог друштва), мецена познатих сликара и писаца. У манастиру Враћевшници, који је потпуно препородио и увео у „нови век“, прошао је сва монашка звања до игумана и архимандрита, а затим је због својих заслуга унапређен у високи чин архијереја. Завршио је два разреда Београдске богословије. Васпитавали су га професори високих карактеристика који су слободно могли бити предавачи и на неком универзитету, пре свих Теодосије (Мраовић), касније митрополит, Герасим (Стојковић) и Евгеније (Симоновић), касније тимочки епископи, и Сава (Јовшић) који је био  једно време и ректор Лицеја. Све што је научио понео је из ове школе, а опет био је свестан да то није довољно и да човек читавог живота треба да учи и да се усавршава. Ценио је образовање и школоване људе и зато је одлучио да оснује задужбину. Кад је пред упокојење написао тестамент, којим је основао задужбину, сведоци су му били ректори Богословије, Никанор Ружичић и Јеврем Илић. Председници Одбора задужбине били су прота Стеван Веселиновић, ректор Богословије, а после њега професор Богословије Чедомиљ Митровић. Једно време Богословија је била смештена у зградама Задужбине владике Вићентија и неки од ученика су били њени питомци. Уважени ученици, будите поносни, учите се богословљу и животу у једној истински елитној образовној установи која баштини традиције прве београдске богословије у Србији основане још давне 1810. године. Оснивач ове школе је велики Доситеј, а утемењивачи митрополити Петар и Михаило, пријатељи и ментори епископа око чије смо се блажене успомене данас окупили.

У уметничком делу програма наступили су Алекса Недељковић и Сара Милановић, који су отпевали песму о епископу Вићентију, као и хор Богословије Светог Саве у Београду, који је одговарао на помену и извео тропар и химну Светом Сави. Отварању изложбе присуствовали су аутор изложбе гђа Роксанда Алексић, директор Народног музеја Шумадије г. Милош Јуришић, представници Српске Православне Цркве, ђаци Богословије као и верни народ.