Беседа Његовог Преосвештенства Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима одржана 18. октобра 2024. године у храму Успења Пресвете Богородице у Осеку током свечаног дочека Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија

Ваша Светости, наш најсветији архипастиру, високопреосвећена и преосвећена господо и браћо архијереји, преузвишени оче надбискупе ђаковачко-осјечки господине Ђуро Хранићу, ваше екселенције представници хришћанских цркава и заједница у Републици Хрватској, поштована господо представници политичког, јавног и просветног живота наше заједнице, часни оци, браћо и сестре,

Своју скромну беседу започео бих речима великог апостола Павла који каже: Носите бремена један другога, и тако испуните  закон Христов (Гал. 6, 2). На овом светом месту и у овом свечаном тренутку, земља се потресе и Небеса се отворише, и ми сви до једнога, с неописивом радошћу, сведочимо светом чину историје и великом дану за нашу Свету Цркву на овим просторима. Прошло је нешто мање од једног века и Патријарх српски, доносећи очински благослов Светог Саве, поново походи просторе града Осека и осечког краја! Стојите смерно и стамено, Ваша Светости, и ширите свету реч Јеванђеља и христоваскрсле љубави!

Топлина и радост сусрета са Вама данас исте су као и оне далеке 1931. године када је блажене успомене Патријарх српски Варнава походио благочестиви народ града Осека и донео светосавски благослов нашој христољубивој светосавској заједници.

Тадашња радост сусрета са првојерархом наше Цркве, као и данашња наша радост због сусрета са Вама, Ваша Светости, има суштински карактер за постојаност и охрабрење нашег народа на овим просторима. Апостол Павле говори да Бог не гледа ко је ко (Рим 2, 11), јер ако је Бог са нама ко је против нас (Рим 8, 31). Данас, све је испуњено Христом, јер где је Дух Господњи онде је слобода (2 Кор 4, 17), и управао у тој Васкрслој Истини, Ваша Светости, живимо, крећемо се и јесмо, јер његов род и јесмо (Дап 18, 28).

Ово свето место на коме се налазимо место је великог страдања али и светлог васкрсења, место жртве и духовног васкрсавања нашег народа кроз целокупну историју. Овај свети храм је одувек са нашим народом Осека, у добру и у злу, у срећи и у страдању, непрекидно нас подсећајући да је Господ са нама и међу нама, следећи речи псалмопојца Давида: Господ је мени са десне стране да не посрнем. Таквим човекољубивим позивом, овај свети храм Успења Пресвете Богородице, као и сам град Осек, град у коме се налазимо, сваким својим каменом и циглом говори о дуготрпељивости, смиреноумљу и љубави Господњој, о снази вере и постојаности нашега народа без обзира на сва искушења кроз која су пролазиле генерације и генерације српског народа на овим просторима.

Културно и духовно наслеђе нашег народа у граду Осеку је историјска тековина и непроцењиво богатство овог града и свих његових житеља и оно неуморно остаје да сведочи о прохујалим вековима. Оно сведочи о нашим прецима који су нас увек усмеравали ка хришћанским и духовним вредностима. Црквено градитељство, црквена уметност, језичка и просветна култура су непроцењиво благо нашег народа ових простора.

Задужбинарство, интелектуална и умна просвећеност великана из нашег рода који су себе и своје духовне и материјалне вредности дали овоме граду и нашем народу, учинили су да будемо део шаролике културне баштине града Осека и да са поносом кличено: они припадају роду нашему.

Са друге стране, веома је важно нагласити да је овај град и место сусрета многих различитости, многих култура и народа који у њему заједно живе. Вековима су велики и врлински људи осмишљавали овај простор у свим његовим културним, просветним и другим аспектима живота, јер различити су дарови, а дух исти, различита су дејства, али је исти Бог који дејствује све у свима (1 Кор. 12, 4 - 6). То је аутентична лепота града Осека и свих добрих људи у њему, јер не може се град сакрити кад на гори стоји (Мт. 5, 14), а и врлине су зраци Сунца, који сијају зарад нашега просветљења, како нам сведочи свети Григорије Ниски. То нас обавезује да изграђујемо љубав, а не мржњу, јер Бог је љубав (1. Јн, 4, 8).

Управо такав врлински живот и таква благословена љубав и нас данас изграђује и учи послушности и смирености: да увек будемо спремни жртвовати се једни за друге и тако да творимо дела достојна човека. Љубав Божја нам отвора пут, очи и душу у превазилажењу прошлости јер Бог не гледа ко је ко, ком народу припада и којим језиком говори. Све те вредности се темеље на љубави, а не на мржњи, на слободи, а не на страху. То су болне истине из прошлости које и данас препознајемо у друштву и нашој свакодневици. Ми као Црква верујемо у победу љубави јер је у њој пут сваког хришћанина и у њој видимо прави и једини начин да наше ране буду зацељене. Томе нас, између осталог, својим прелепим стиховима, и поучава Деспот Стефан Лазаревић певајући: Оштро некако и бистротечно љубави је дело, добродетељ сваку превазилази. Према томе, позвани смо да градимо мостове пријатељства и љубави, и да пројавимо љубав на делу, јер смо само тако домаћи и пријатељи Божји, како и сам Господ каже: ко свој живот положи за пријатеље своје... и даље наставља: од тога нема веће љубави, јер ви сте пријатељи моји ако творите што вам ја заповедам (Јн. 15, 12 - 14).

У тој нади живимо, учени и крепљени тим снажним речима Господњим. Нека философија наших односа, браћо и сестре, буде искључиво хришћанска и егзистенцијална, јер се само живећи по заповестима и речима Господњим, праштајући и љубећи ближњег свога, ми пали и нејаки можемо издићи из историјске утопије прошлости и окренути се светлој заједничкој будућности. Према томе, драга браћо и сестре, понављам, градимо мостове пријатељства и љубави, и пројавимо љубав на делу, да бисмо тако задобили вечни живот у Царству Божјем.

Ваша Светости, добро нам дошли, нека би дао Господ да радост наша у вама остане и радост ваша да се испуни (Јн. 15, 11)! Долгоденствујте на многе и благе године, Ваша Светости, и благословите!