На празник Светог Арсенија Сремца, 10. новембра 2024. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приорски г. Димитрије је служио свету архијерејску Литургију у манастиру Ждребаонику, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа диоклијског г. Пајсија.

- Наша вера је додир ваксрслог Христа са творевином Божјом, светом, васељеном Божјом, човеком, човечијим срцем, душом, вољом, осећањима, разумом и умом. Бог је дошао у овај свет и додирнуо нас својим Божанством и открио нам се. Господ се појавио и ми смо поверовали, не у оно што смо нашим умом досегнули, измислили и открили, него се Бог открио и јавио, и јављао се много пута и на разне начине оцима нашим, самим Сином својим кроз кога је и векове и светове створио, који је обличје бића Очевог и који све држи речју силе своје. Јавио се Бог у овом свету и постао нама причастан, додирљив, сразмерио се нама, оваплотио се у човека и постао један од нас и ми више не тражимо Бога само на небу, нити негде изван нас, него Га тражимо у другом, у ближњем, у свом срцу. Бог нам је, откад се Господ јавио у овоме свету, постао приснији него наша душа, него наше тело. Он је наш посредник између нашег ума и нас, између нашег срца и нас, између наше воље и нас, између ближњих и нас. Христос је, као што каже отац Јустин, пут, метод, средство између сваког човека. Он је наш пут до сваког човека, до сваког уха. Наш поглед не треба да падне ни на једно створење Божје не прошавши кроз нашег Спаситеља, а онда и на сву творевину се излила благодат Божја. И то је сведочанство Јеванђеља и то је сведочанство Христа васкрслога, то је сведочанство овог јављања Господа наимској удовици - беседио је владика Димитрије и истакао, освећући се на прочитано јеванђељско зачало, да се Господ, као што је додиром васкрсао мртваца, тако дотиче сваког од нас:

- Дотиче се нашег тела у крштењу, ми се у Њега крстимо, дотиче се нашег тела у миропомазању, ми се Духом Светим Богу уподобљавамо, дотиче се нашег тела у Светом причешћу, кад се сједињујемо са Њим најприсније што може човек на овој земљи. У Царству небеском биће више и пуније, али неће бити другачије суштински, него што је ова света Литургија коју служимо. У њој смо крштени дошли, у њој смо ми миропомазани пришли Господу и у њој се ми сједињујемо са нашим Спаситељем, сједињујемо се са Телом и Крвљу Његовом. У светој служби сједињујемо се једни с другима и не само једни са другима, него са Христом Спаситељем и са анђелима и са свима Светима, који су у Цркви просијали од почетка света и века. То је чудо Цркве Божје, небоземне лађе нашега спасења! То је чудо ових светих моштију Светог Арсенија, то је чудо нашег живота као хришћана, то је оно што нам је дато у Цркви и то прославља свака света Литургија, сваке мошти светитеља, сваки празник Пресвете Богородице, анђела Божјих и светитеља Божјих. То прослављамо ми сваки пут кад се саберемо у Цркву Божју.

По благосиљању славских дарова, празник и славу свете обитељи ждребаоничке је честитао Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије:

- Хвала Богу на овом дану и на овом дивном празнику и хвала његовом верном слуги Божјем, а нашем пастиру, оцу и учитељу Светом Арсенију, који су нас данас сабрали да овде молитвено прославимо њега Божјег угодника, да се помолимо једни за друге, за здравље свих наших ближњих и целог народа нашег. Драги владико Димитрије, у име нашег Митрополита и у име свих нас овде сабраних, ми вам најсрдачније благодаримо што сте дошли и донели благослов херцеговачких светиња и љубав нашег српског народа из Херцеговине. У то име, мати наша Јустина заједно са сестрама спремиле су ову икону Светог Арсенија Вама на дар, да нас се сећате и да нас у својим молитвама помињете. Живели и добродошли!

Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије је заблагодарио на љубави и дару, а пре свега на заједничкој молитви, истакавши да границе не важе на дан када славимо људе који су прославили живога Бога:

- Само онај ко није у љубави Божјој, он има границу у своме срцу, а ове земаљске границе кад прослављамо светитеље, кад прослављамо Христа Господа, кад прослављамо апостоле Његове који су наставили апостолско дело, онда не важе границе. Ту су наши Гачани, Невесињци, ту смо сви скупа око Светога оца нашега Арсенија, око благослова његовог, око благослова Светог оца Саве, око благослова свих Светих из Цркве Христове, свих Светих апостола. Око благослова Христовог смо сви ми скупљени и док будемо у томе благослову, у тој љубави, у тој светињи, у тој светлости Христовој има наде за наш народ, има наде за нас, за нашу децу. Има наде за овај свет Божји док има соли и љубави Божје у срцима људским.

Извор: eparhija-zahumskohercegovacka.org