У недељу Светих и праведних Богоотаца, 12. јануара 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије је служио свету архијерејску Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли. 

Митрополита Фотија је у порти храма дочекао старешина храма и архијерејски намесник тузлански, протојереј-ставрофор Милош Тришић, заједно са свештеницима, ђаконима и бројним верним народом. На почетку Свете литургије, митрополит Фотије је у чин ипођакона рукопроизвео Љубишу Игњатовића, службеника Епархије зворничко-тузланске. Током свете Литургије протонамесник Александар Јефтић, старешина храма у брчанском насељу Српска Варош, је одликован чином протојереја. Тим поводом, митрополит Фотије је рекао да је „отац Александар добио духовни мач – реч Божју, која је оштра са обе стране“. Лепоти богослужења својим гласовима допринели су појци старог светогорског појања, чиме је литургија додатно обогаћена духом православне традиције. После читања светог Јеванђеља митрополит Фотије је беседио о значају оваплоћења Божјег:

— Часни оци, драга браћо и сестре, уважена господо, нека сте Богом благословени ви и наше данашње сабрање у Тузли. До јуче смо празновали божићни период, Рођење Бога и Спаситеља нашег, Господа Исуса Христа. У свим нашим црквама широм Епархије зворничко-тузланске окупило се много народа. Говорио сам да су Срби народ Божића, народ који верује у Бога, поштује своју православну веру, празнике и обичаје, долазећи у светиње да се Богу моли. На празник Божића, једне од највећих тајни хришћанства – оваплоћења Бога Логоса, тада је друго лице Свете Тројице – Исус Христос узео на себе тело и постао реалан човек. Како је говорио Свети Атанасије Велики: „Бог је постао човек да би људи постали богови по благодати и дару Божјем.“ Данас смо чули из светог Јеванђеља и апостола о властољубивом Ироду, који је, бојећи се за свој престо, наредио да се побију сва деца старости до две године у Витлејему и околини – њих 14.000. Ово безумље показује колико су властољубиви људи кроз историју били спремни на зло. Не можемо схватити како неко може да убије толико деце због једног страха. Одмах након празника радости Божића, јавља се и крст – страдање и плач. То је слика људске историје, у којој су многа деца страдала због људског безумља. Неки философи, попут Ивана Карамазова из дела Достојевског, нису могли да прихвате свет због патње деце. Али Бог није узрок зла – Он нас учи љубави према ближњима и добру, док људи који чине зло сами доносе своје изборе. Слобода коју нам је Бог дао омогућава човеку да чини и добро и зло. Велики људи, попут Светог Симеона и Саве, градили су цркве и чинили добра дела. С друге стране, било је безумника који су, попут Ирода, убијали мноштво људи. Док сам студирао у Немачкој, посетио сам логор Берген-Белзен, где је страдало 200.000 људи. У логору Дахау убијено је шест милиона. Ова философија крви и тла, која је била темељ фашизма и усташтва, прогутала је огроман број људи, укључујући и наш Јасеновац. Супротстављајући се том злу, позвани смо да следимо пут врлине и спасења – пут Богочовека Христа. То је уски пут који води у живот вечни, насупрот широком путу греха који води у пропаст. Хришћанство је вера за све људе и сва времена, и његова порука спасења је универзална. Данас празнујемо и Свету Анисију, мученицу из III века. Њене мошти налазе се у Солуну, у цркви Светог Димитрија и многи јој се поклањају. Она је пострадала за веру, али њено страдање сведочи да без крста нема васкрсења. Страдање није увек физичко – оно може бити и духовно, кроз борбу са мислима, подвиг и распеће. Али, Васкрсење у Христу је једно и оно нас води ка спасењу. Захваљујем свима који помажу оцу Милошу и црквеној општини у њиховом раду. Захваљујем оцима и братији који су данас певали древно светогорско појање. Нека сте Богом благословени. Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао, амин — беседио је владика Фотије.

Извор: www.eparhijazt.com