Владика Херувим: Без Христа нама нема постојања и многе су нам стазе обасуте трњем које задаје ране
У Недељу месопусну, 23. фебруара 2025. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим је началствовао светом Литургијом у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини.
- На самом смо прагу велике и свете Четрдесетнице којом се припремамо за празник Васкрсења Христовог. Човек треба да се води Јеванђељем Христовим, љубављу која извире из богопознања и вредностима која из Њега произилазе. Човек непрестано трага за Богом, трага за духовним и моралним вредностима која човека чине достојним назначења добијеног при његовом стварању. Добили смо назначење да чинимо дела достојна Бога, достојна човека, а која су испуњена благодаћу Божјом. Нисмо створени за зло, нисмо створени да мрзимо и да бивствујемо у супротности са заповестима Божјих. Наша слобода нас води у таштину, у мрак и таму. Међутим заповести Божје обасјавају тај пут и водећи се њима увиђамо да смо створени за љубав, целомудреност и трпљење. Човек је биће благодати Божје, у њему делује благодат Светог Духа. Крст који нам је дат требамо увек носити достојанствено. Сваког од нас задесе разне муке и искушења, не знамо у којем тренутку се то може десити. Можда баш када смо најрадоснији долазе најтежа искушења. Увек је ту онај непомјаник који жели да нас одвоји и удаљи од љубави Божје и заједнице у Христу. Када победимо искушења и када их подвигом, сузом која умива душу и благодаћу Божјом превазиђемо, не смемо да дозволимо поновно одвајање, морамо бити још постојанији у вери чувајући залог благодати Божје којом смо исцељени. Благодат Божја вида наше ране и даје нам наду за живот. То је онда благословен пут, пут Цркве и Јеванђеља Христовог којом треба човекова душа да се испуњава. У свом животу треба да се трудимо да будемо добри људи, да будемо Христови, а Његов лик који имамо у себи требамо непрестано чувати и обнављати учествујући у светој Литургији Божјој. Без Христа, драга браћо, нема ништа. Без Христа нама нема постојања и многе су нам стазе обасуте трњем које задаје ране. Уколико смо у литургијској заједници и примамо Тело и Крв Господњу, уколико се трудимо у подвигу Бог је са нама, а ђаво ту ништа не може. Бог делује и Његова је љубав неограничена и позива ка тајни покајања као тајни Цркве Божије која се испуњава на сабрању љубави Божје. Сабирамо се сви ради Јеванђеља Христовог, ради благе речи која нас штити, милује и умива да будемо достојанствени носиоци Крста Господњега. Период у који улазимо требамо да искористимо за испитивање своје душе, требамо свој ум и срце да усмеримо ка апсолутним вредностима које отварају благословен пут љубави Христове, богопознања које нас уводи у Царство Божје. Царство Божје је место где обитава сам Бог, она димензија вечности у коју нас стално уводи света Литургија - беседио је владика Херувим.
Извор: Епархија осечкопољска и барањска
- На самом смо прагу велике и свете Четрдесетнице којом се припремамо за празник Васкрсења Христовог. Човек треба да се води Јеванђељем Христовим, љубављу која извире из богопознања и вредностима која из Њега произилазе. Човек непрестано трага за Богом, трага за духовним и моралним вредностима која човека чине достојним назначења добијеног при његовом стварању. Добили смо назначење да чинимо дела достојна Бога, достојна човека, а која су испуњена благодаћу Божјом. Нисмо створени за зло, нисмо створени да мрзимо и да бивствујемо у супротности са заповестима Божјих. Наша слобода нас води у таштину, у мрак и таму. Међутим заповести Божје обасјавају тај пут и водећи се њима увиђамо да смо створени за љубав, целомудреност и трпљење. Човек је биће благодати Божје, у њему делује благодат Светог Духа. Крст који нам је дат требамо увек носити достојанствено. Сваког од нас задесе разне муке и искушења, не знамо у којем тренутку се то може десити. Можда баш када смо најрадоснији долазе најтежа искушења. Увек је ту онај непомјаник који жели да нас одвоји и удаљи од љубави Божје и заједнице у Христу. Када победимо искушења и када их подвигом, сузом која умива душу и благодаћу Божјом превазиђемо, не смемо да дозволимо поновно одвајање, морамо бити још постојанији у вери чувајући залог благодати Божје којом смо исцељени. Благодат Божја вида наше ране и даје нам наду за живот. То је онда благословен пут, пут Цркве и Јеванђеља Христовог којом треба човекова душа да се испуњава. У свом животу треба да се трудимо да будемо добри људи, да будемо Христови, а Његов лик који имамо у себи требамо непрестано чувати и обнављати учествујући у светој Литургији Божјој. Без Христа, драга браћо, нема ништа. Без Христа нама нема постојања и многе су нам стазе обасуте трњем које задаје ране. Уколико смо у литургијској заједници и примамо Тело и Крв Господњу, уколико се трудимо у подвигу Бог је са нама, а ђаво ту ништа не може. Бог делује и Његова је љубав неограничена и позива ка тајни покајања као тајни Цркве Божије која се испуњава на сабрању љубави Божје. Сабирамо се сви ради Јеванђеља Христовог, ради благе речи која нас штити, милује и умива да будемо достојанствени носиоци Крста Господњега. Период у који улазимо требамо да искористимо за испитивање своје душе, требамо свој ум и срце да усмеримо ка апсолутним вредностима које отварају благословен пут љубави Христове, богопознања које нас уводи у Царство Божје. Царство Божје је место где обитава сам Бог, она димензија вечности у коју нас стално уводи света Литургија - беседио је владика Херувим.
Извор: Епархија осечкопољска и барањска
Најновије вести
04.03.2025 13:28
Париз: Четврт века хора Светог Симеона Мироточивог
04.03.2025 11:23