Просветивши се божанском благодаћу и по смрти показујеш светлост свога живота и изливаш благоухано миро онима који прилазе ка твојим моштима. Свој народ си упутио ка светлости богопознања, Свети Симеоне, оче наш, моли Христа Бога да нам дарује велику милост. (Тропар Светом Симеону Мироточивом)

Дана 26. фебруара 2025. године у манастиру Студеници је прослављена ктиторска слава – Свети Симеон Мироточиви. Празновање је отпочело свеноћним бденијем уочи празника које су служили архимандрит Тимотеј, јеромонах Авакум и јерођакон Теофан, сабраћа манастира Студенице. Светом срхијерејском Литургијом на дан празника началствовао је Високопреосвећени Митрополит жички г. Јустин, настојатељ свете обитељи студеничке, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, протојереја-ставрофора Далибора Милаковића из Митрополије црногорско-приморске, многобројног свештеномонаштва и свештенства Епархије жичке.

Пре почетка свете Литургије, високопреосвећене митрополите је дочекало више од осамдесет свештеника, бројно монаштво и верни народ који је дошао да торежествено и у радости празника прослави великог светитеља Симеона Мироточивог. Свечаној прослави Светог Симеона присуствовали су и представници Министарства одбране и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и други представници јавног и културног живота.

У току свете Литургије освећени су славски колач и жито. Пригодном беседом верном народу се обратио митрополит Јоаникије који је домаћину и присутнима честитао крсну славу рекавши: – Ретке су личности у људској историји  које су у својој биографији и у свом животу пројавили толико различитих дарова као што је Свети Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви. Када о њему говоримо на овај свети дан не можемо да не поменемо његове велике заслуге као владара који је сабрао свој род српски, објединио српске земље, ослободио свој народ од одређеног вазалног положаја Византији. Он је ратовао и побеђивао, трпео понижења. Захваљујући њему, ми смо се као народ почели успињати до највећег достојанства, јер смо недуго после смрти Светог Симеона добили своју краљевину и независну Архиепископију. Он је био уважен не само међу православним народима, него и међу другим културним и просвећеним народима тадашње Европе.

Митрополит Јоаникије навео је да није једина заслуга Стефана Немање што је створио јаку, моћну и перспективну државу, него је већа његова заслуга што ју је духовно утемељио: – Он је, као први велики ктитор међу српским владарима, зидао монументалне задужбине, као што су Ђурђеви Ступови, Свети Никола у Топличком карају, црква Пресвете Богородице код Бијелог Поља, а онда као најлепшу своју задужбину коју је подигао као владар велики и славни – манастир Студеницу. Потом, пошто се замонашио, отишао је за својим сином Савом у Свету Гору и благословио подизање Хиландара и сам учествовао у зидању. Дакле, он је велики ктитор, али и човек дубоке вере, богочежњив од ране младости, гледајући да на сваки начин угоди Богу Живоме и Истинитом, пре свега кроз веру, кроз молитву, кроз градњу цркава и манастира, али и кроз жртвовање за свој род. Свети је тако испунио две највеће заповести у којима врхуне и закон и пророци. Он је определио цео српски народ за православље.
 
Митрополит Јоаникије је нагласио да треба сви из српског рода да се угледају на Светог Симеона, као на побожног родитеља од великог ауторитета: – Такође, има много тога што се не види и што се о Светом Симеону не може описати, од чега су делимично записали његови биографи: његова молитвеност, његов пост, његови подвизи, његова милостиња, његова доброта. Он је пред крај свог живота, испунивши све што је могао да учини за своје отачаство, оставио све овоземаљско, оставио власт, предао све почасти свом наследнику и постао монах. Некадашњи владар од кога су дрхтали балкански народи се до те мере скрушио и постао монах. Он је после овоземаљског живота наставио небески живот и његова биографија се наставила писати и после његовог овоземаљског житија, а нарочито од оног момента када је из његових моштију потекло свето миро.

На крају беседе митрополит Јоаникије је подсетио верни народ да смо се заслугама Светог Симеона и Саве утемељили као народ: – Они су све своје снаге и дарове принели Богу, а Бог је им је узвратио даром да могу учинити тако велика дела.
После свете Литургије празнично славље је настављено послужењем у гостопримници, трпезарији и порти манастира. Том приликом, митрополит Јустин се захвалио митрополиту Јоаникију на братској љубави и саслуживању поводом дивног празника. Присутном монаштву, свештенству и верном народу упутио је очинску поуку о важности смирења, врлине коју су Свети Симеон и Свети Сава свима препоручивали својим речима и делима.

Извор: Епархија жичка