Предсједник Црне Горе
Господин Јаков Милатовић
Подгорица 

Предмет: Отворено писмо 
Посредством средстава јавног информисања упознати смо са Вашом недавном иницијативом за доношење закона о рехабилитацији и обештећењу голооточких затвореника. Овом приликом желимо да искажемо нашу свесрдну подршку таквој инцијативи, сматрајући је у потпуности оправданим и значајним симболичким кораком у смјеру изградње д‌јелотворне правне државе, јер дијелимо Ваше увјерење да свака жртва тоталитарне репресије заслужује правну рехабилитацију, правичну или макар моралну сатисфакцију за претрпљене патње. Такође, држимо да нема апсолутно нити једног увјерљивог моралног и правног аргумента да се по било ком основу врши дискриминација недужних жртава револуционарног терора.   

Управо стога, ради добробити нашег друштва, а по гласу наше савјести, узели смо себи слободу да Вам као подносиоцу иницијативе, али и Предсједнику Црне Горе - институцији која представља све црногорске грађане - укажемо на недостатак исте. 

Наиме, позната је и неспорна чињеница да су од стране револуционарног покрета, који је предводила Комунистичка партија Југославије, у периоду током и непосредно након Другог свјетског рата, на територији Црне Горе извршени масовни злочини над наводним идеолошким противницима тог покрета. Етикетирајући своје жртве најчешће као "народне непријатеље" и "домаће издајнике", без оптужбе и суда стријељано је и погубљено на стотине и хиљаде наших сународника. Небројена свједочанства нам говоре да су се међу жртвама налазила и д‌јеца, жене и старци, чија је једина кривица била што су најближи сродници идеолошки прокажених лица. Осим страдања без утврђене кривице - казне која тешко може бити сразмјерна наводном преступу - оно што такве злочине чини нарочито тешким је околност да се посмртни остаци погубљених, до данашњег дана налазе у масовним гробницама. Неидентификовани, без права на хришћански погреб и постхумно обиљежје, ови наши сународници су осуђени на грађанску смрт и после безсудне физичке кончине. 

Свака таква масовна гробница је тешка и неизбрисива мрља на савјести читавог друштва и јавна оптужба против институција државе која тврди да стреми владавини права и демократским вриједностима. На самој територији Епархије будимљанско никшићке, налази се најмање неколико таквих стратишта, о чему смо својевремено обавијестили и надлежне правосудне институције. Према нашим сазнањима, међу пострадалима који безгробно почивају у јамама (Котор јама, Бока јама и друга стратишта) су и клирици Српске православне цркве, због чега имамо не само право него и обавезу да у свакој прилици тражимо да се посмртни остаци свих жртава грађанског рата, који се налазе у масовним гробницама, без даљег одлагања ексхумирају и достојно човјека, сахране. То је најмање што се у оваквом случају може и мора захтијевати.  Не морамо Вас подсјећати на међународне обавезе наше државе у погледу жртава ратних злочина, политичких прогона, нехуманог и нечовјечног поступања. Република Словенија је свијетли и практични примјер како се такве обавезе савјесно испуњавају. Вјерујемо да су Вам добро познате бројне декларације и резолуције европских институција које их експлицитно наглашавају. Но, прије свега и независно од тога, постоји неупитна морална обавеза сваког грађанина да се стара и ради на томе како би се ова дубока рана братоубилаштва у нашем бићу напокон исцијелила свебратским опроштајем и помирењем. Стога се надамо да ћете наше обраћање примити и разумјети у духу јеванђељске поруке: „Блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати“. 

У очекивању да ћете Вашу инцијативу проширити тако да обухвати правну рехабилитацију и ових невино страдалих сународника, и потврду њиховог права на гроб и посмртно обиљежје, стојимо Вам на располагању за сваку врсту помоћи у вршењу ове људске и надасве благословене дужности.