Рука Светог Саве свечано и молитвено је испраћена 28. маја 2025. године из манастира Милешеве пут српског престоног града Београда, где ће, у оквиру обележавања значајног јубилеја 850 година од рођења Светог Саве, учествовати у Спасовданској литији и потом бити враћена у Дом Светог Саве, како је манастир Милешева од почетка називан.

Тим поводом Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије је служио свету Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве са Преосвећеним Епископом моравичким г. Тихоном, изаслаником Патријарха српског г. Порфирија, уз молитвено учешће Преосвећеног умировљеног Епископа милешевског г. Филарета. Саслуживали су протојереј-ставрофор Никола Перковић, свештеник Синиша Глишић, ђакон Будимир Кокотовић, као и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње са игуманијом Аквилином одговарале су на прозбе и јектеније. Високопреосвећени Митрополит Атанасије је том приликом беседио:

– Имамо намеру да ове године шире обухватимо прослављање Вазнесења Господњег и нашег вазнесења у Господу нашем. Неко је једном поставио питање како можемо славити кад ми волимо Господа нашега а Он се узноси од нас. По некој људској логици требало би очекивати да будемо тужнији. И заиста, апостоли јесу постали тужнији када се Господ вазнео од њих. Међутим, када сагледамо шире садржај тог празновања видећемо да заиста имамо много разлога да будемо радосни. Јер, ми празнујемо успех човека, успех људске природе.

Људи јако тешко сагледавају оно што је вечно и небеско, а у Вазнесењу, у празнику Вазнесења, имамо проширење човекове визије живота, проширење садржаја живота. Живот постаје испуњен Вечношћу и Небом. Господ Христос не само да је победио смрт него је раширио те могућности за човека, да човек, који је у Њему, у Христу, такође у том заједништву постаје грађанин Царства Небескога, житељ вечног Небеског Живота.

Славимо то човеково постајање јачим него што је био, способним да види, способним да осети, способним да загрли другу личност, другог човека. Способним да не живи само за себе него и за друге. Да буде свестан да још неко постоји поред њега и да воли тога што је поред њега, и да га загрли. То је празник Вазнесења. Вазнесења онога што је људско у Небеске висине.
Наш Свети отац Сава, први Архиепископ и просветитељ српски, наш небески покровитељ, одавде из свог милешевског Вазнесењског храма, својом левом руком, својим моштима које су по Божјем промислу преживеле и доживеле до нашег времена, иде да загрли српски престони Београд.

Извор: Епархија милешевска