За царовања Теодосија Млађег беше у Цариграду врло угледан и знаменит властелин међу царском властелом и дворјанима по имену Аксентије. Син Персијанца Аде. Одличан зналац Светог Писма и световне философије, притом украшен добрим делима. Упoзнао се са Преподобним Маркијаном, који касније би економ Велике Цркве, и са врлинским монахом Јованом из манастира Светог Јована Претече у цариградском предграђу, као и са другим богобојажљивим људима. Другујући с њима, он зажеле да подражава њихово житије. Зато остави сујету овог света, и славу, и вреву, и замонаши се, и тако постаде војник Небеског Цара, Христа.

И беше најпре служитељ Божји у ђаконском чину, затим у свештеничком. И доби од Бога власт над демонима да их изгони из људи. Због тога постаде славан у Цариграду. Али, избегавајући људску славу и жудећи за пустињачким животом, он напусти многољудни град, оде у Витинију и настани се на гори Оксији близу Халкидона. Јер дошавши на ту гору, допаде му се и он стаде на једну стену, подиже своје свете руке, славећи Бога и говорећи: Господе, Ти си ме сам довео овде, и ја сам пун наде (Пс 4, 8). Ова се гора после прозва Аксентијева гора, као што пише у житију Преподобног Стефана, који је касније на тој истој гори монаховао и за иконе пострадао. Живећи на тој гори, Преподобни би пронађен од чобана који су тражили залутало стадо оваца. А стадо пронађоше молитвама Преподобнога. Чобани разгласише Преподобнога и почеше к њему долазити многи: једни ради исцелења, јер молитве његове исцељиваху од сваковрсних болести, а други ради користи душевне. Затим се из околних села скупише побожни људи и сазидаше му келију на врху горе. Затворивши се у њој, Преподобни је кроз мали прозорчић разговарао са посетиоцима, упућујући их на врлину и исцељујући болеснике. Он беше извор исцељења, пун благодати Божје. И из разних градова долажаху к њему као к бесплатном лекару.

Једном дође к њему једна слепа жена из Никомидије, запомажући: Смилуј се на мене, слуго Бога вишњега! А он свима присутнима рече: И ја сам човек грешан и подложан страстима као и ви. Ако пак верујете да ће Онај, који је исцелио слепог од рођења, погледати и на ову жену, онда се усрдно помолимо сви Богу за њу! И пошто се сви молише Богу, светитељ се дотаче очију њених и рече: Исцељује те Исус Христос, истинита светлост.  И одмах прогледа жена. И сви благодарише Бога. А та жена даде велику милостињу ништима, који борављаху на тој Гори, просећи од посетилаца светитељевих. О њима се и сам светитељ стараше преко својих ученика и раздаваше им доношени хлеб.

Поред дара исцелитељског Преподобни је имао и дар прозорљивости. Једном дођоше к њему два човека: један православац, а други јеретик. Светитељ љубазно дочека православца и разговараше с њим о користи душевној, а зловерном јеретику не рече ни речи, прозирући у њему неверје. И кад изиђоше од светитеља, стаде зловерни грдити и ружити Преподобног, називајући га лицемером. И док још беху на путу ка својим кућама, срете их слуга овог јеретика и саопшти му да је његова кћи полудела и да је демон љуто мучи. Ова га вест силно ожалости. И увидевши свој грех, он одведе Преподобном своју луду кћер, смирено га молећи. И исцељена би девојка од демонског мучења, а отац њен од зловерја.

Једном дођоше к Преподобноме два губавца, молећи га да их исцели. И светитељ их упита: Какви су то ваши греси те вас снађе ова казна од Бога? А они, поклонивши му се, рекоше: Смилуј се на нас, слуго Христов, и помоли се за нас да оздравимо! Светитељ им на то рече: Браћо, ово вас је снашло због ваших заклетви, јер сте навикли да се често кунете и заклињете, па сте тиме разгневили Бога. А код они то чуше, беху поражени откуда зна грехе њихове. И падоше на земљу, кајући ce. A Преподобни, сажаливши се на њих, помаза их светим јелејем од главе до ногу. говорећи: Исцељује вас Исус Христос, а ја сам човек грешан. И тог часа се губавци очистише од болести своје.

Једном приликом неки родитељи довезоше на колима свог раслабљеног сина. Родитељи припадоше к светитељу, са плачем говорећи: Због мноштва грехова наших раслабљеност снађе сина нашег. Светитељ их упита: Верујете ли да га Бог може исцелити преко мене ништавног и одбаченог? Они му одговорише: Анђеле Божји, ти си нам заиста послан на спасење наше и верујемо да је Богу све могуће. А он им рече: Нека вам буде по вери вашој! И узевши свети јелеј, помаза цело тело раслабљеноме и он одмах устаде здрав. И сви прославише Бога.

Да набрајамо исцељења бесомучних, просто је немогуће, јер Преподобни Аксентије безбројне болеснике ослободи од ђавољих мука. Са свих страна, из разних покрајина и градова сваког дана довођаху к њему болеснике, мучене од злих духова и сви се исцељиваху његовим светим молитвама. Јер имађаше од Бога велику власт и силу над ђаволима.

Преподобни Аксентије би позван на Четврти Васељенски Сабор у Халкидону. И ту се са осталим светим Оцима много потруди, борећи се против Евтихијеве јереси и Несторијевог зловерја. Због тога многе увреде претрпе од јеретика. A благочестиви цар Маркијан га веома поштоваше; и сви га свети Оци вољаху много. И истаче се међу светим Оцима као правоверан и чудотворац, премудар и непобедив у расправама, јер је добро знао тајне Светог Писма. Једном речју: он беше, као што вели Свето Писмо, силан у делу и у речи пред Богом и свима људима (Лк 24, 19). И утврдивши са светим Оцима православну веру, он се врати у своју келију на гори. При том повратку свом он уз пут учини многа и велика чудеса изгонећи из људи ђаволе и исцељујући сваку болест и немоћ.

Обитавајући у својој келији, он велику корист чињаше васељени примером свог врлинског живота и богоречитим поукама. Свим тим наслађиваху се сви који су одасвуд долазили к њему. Својим пак прозорљивим очима он и далеке догађаје гледаше као блиске и посматраше бестелесне духове и душе праведних. Тако једне ноћи, затворивши се, он узносаше Богу своје уобичајене молитве, док ученици и остали посетиоци стајаху напољу будни. Утом Преподобни неочекивано и мимо обичаја отвори прозорче и громко узвикну: Благословен Господ Бог! Благословен Господ Бог! Благословен Господ Бог! И уздахнувши дубоко, преклони главу на земљу. И свима што стајаху наоколо, а нису смели да га питају шта је посреди, он рече: О децо! Светило што беше на Истоку, Симеон отац наш – усну. И рекавши то, плакаше веома. И опет рече: Свети отац наш, стуб и тврђава истине, Симеон Столпник се упокоји. A његова непорочна и чиста душа не згади се да, пролазећи мимо, поздрави мене непотребног и гадног. И сви који чуше ово, запрепастише се на овакву прозорљивост његову. И кроз неко време стиже вест благочестивом цару Лаву, који се зацари после Маркијана, о престављењу Преподобног Симеона Столпника. И одмах се глас о томе пронесе свуда. А ученици Преподобног Аксентија распиташе се за време и утврдише да се Преподобни Симеон преставио тачно у онај час када то Свети Аксентије објави.

Нe много времена по престављењу Преподобног Симеона приближи се и блажена кончина Преподобном Аксентију, који већ беше у дубокој старости. Пошто побожно и свето поживе, и својим благословом манастире многе по разним местима подиже, и би ава целе покрајине Витиније, и многе на спасење упути, он пређе ка Господу 470. године.