Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј је служио 17. октобра 2025. године у храму Покрова Пресвете Богородице у Лозници парастос војводи Антонију Анти Богићевићу и српским устаницима који су учествовали у Боју на Лозници, једној од назначајнијих битака Првог српског устанка.

По завршетку парастоса, у порти Покровског храма, поред капеле у којој је сахрањен војвода Анта Богићевић, епископ Јеротеј је одржао пригодну беседу. У име Града Лознице, присутнима се обратио г. Петар Гавриловић, заменик градоначелника. У културно-уметничком програму, историчар Стефан Павловић је одржао историјски час посвећен Боју на Лозници, а у наставку програма су учествовали етно-група „Лозице“ и гуслар Милутин Ђуричић.

Беседа епископа Јеротеја‍

Часни оци, поштовани представници градске управе и свих јавних, културних и просветних установа града Лознице; представници Војске Србије, професори и ђаци, драга браћо и сестре. ‍

Да ће у вечни спомен бити праведник – а праведник је онај који живи Божјом правдом, тј. по Његовом закону али и умире за њега – сведочи и данашњи дан, као и наше сабрање на овом светом и благословеном месту. Јер данашњи дан, као и све што се у овом дану говори и твори, посвећени су светој и светлој успомени на велики догађај крсно-васкрсне историје нашег народа – на чувени Бој на Лозници, који се управо овде одиграо, пре тачно 215 година. Али, пре свега, повод нашег окупљања јесте подвиг и жртва наших предака, који су у овом боју, врелом крвцом и мишицом јуначком, бранили своју земљу и свој народ, бранили своје право на постојање и своју слободу. Њихова љубав нас је дакле овде сабрала, као и свест о томе да је из њихове борбе и из њихове крви изникла модерна српска држава, а следствено томе и слобода коју данас уживамо.‍

Као архијереј и духовни отац ових богоспасаваних крајева, морам да нагласим да борба лозничких устаника није имала само националне или политичке мотиве. Она је, пре свега, била попут борбе коју је водио Свети кнез Лазар на Косову пољу – борба за задобијање царства Небеског, тј. за очување своје вере и свога хришћанскога имена. Другим речима, лознички устаници су се борили за вечност, и то не само своју, него и нашу.‍ Ту њихову борбу и жртву, од које, по речи Христовој, „нема веће него да ко живот свој положи за ближње своје“, добри Бог је засигурно примио. У то нас уверава и овај предивни храм Покрова Пресвете Богомајке, која је благоволела да њен дом почива на костима лозничких устаника, на земљи натопљеној њиховом крвљу. Отуда је читав овај простор црквене порте двоструко свети – како због светиње храма Божјег, тако и због светиње мученика који су се узидали у темеље самог храма и простор око њега.‍

Овај храм и наше данашње сабрање подсећају на две удовичине лепте из Јеванђеља — мало, али искрено уздарје нас и наших предака, дар благодарности за жртву устаника са лозничког шанца и Тичар поља те давне 1810. године. У то уздарје спада и парастос који смо одслужили над земаљским почивалиштем великог војводе Антонија Богићевића, комаданта одбране града и једног од најзаслужнијих људи за срећан исход ове битке. Молећи се за покој његове душе и душа свих знаних и незнаних јунака овде пострадалих, ми смо посведочили истину речи са почетка нашег обраћања – да ће у вечни спомен бити праведници — у вечном спомену људи, али пре свега у вечном спомену Божјем, за чију су правду живели и живот свој положили.‍

Нека би драги Бог дао и нама, да се и ми, у нашем времену, покажемо достојним дела и жртве лозничких јунака те да заједно са њима задобијемо вечан спомен и вечно блаженство у Царству Божијем. Амин, Боже дај!

Извор: Епархија шабачка