Да су поједини наши политичари узели себи превише права, то знају и врапци на грани. Ево данас прочитасмо обраћање председника Црне Горе Милатовића поводом пет година од упокојења Митрополита Амфилохија. Све би то било уобичајено и разумљиво да не прочитасмо што прочитасмо и да не чусмо што чусмо. А то је следеће: Амфилохије је Црногорац и само Црногорац! То сада Милатовић јавно обзнани свима онима који до сада нису знали.
 
Прочитавши ово Милатовићево обраћање, чудом сам се чудио шта читам и шта чујем: да је Амфилохије само Црногорац и да је "славу Црне Горе пронио по свијету". Друго, по Милатовићу, да Амфилохије ништа није чинио 2006. године да спречи одвајање Црне Горе од Србије. Треће, да је Амфилохије и литије покренуо 2019/20. да би самосталност Црне Горе потврдио и што више је од Србије удаљио, а да Црна Гора прихвати политику - Европа сад. Има тога још што је Милатовић рекао и то се да прочитати у његовом обраћању, које већ кола по друштвеним мрежама. Ово се не може другачије разумети него као црногорствовање свега и свачега и свега и свакога, па и Митрополита Амфилохија. Ако је и од Милатовића, много је.
 
Пошто смо били у своје време студенти уваженог и поштованог блаженопочившег Митрополита Амфилохија, морамо рећи, не да би се хвалили, него истине ради, да смо Амфилохија упознали пре него што га је упознао Милатовић. Он је био наш професор и учитељ, и колико се ја сећам, а то могу потврдити генерације и генерације студената Теолошког факултета у Београду, који се налазио преко пута Патријаршије, да Амфилохије никада за себе није рекао да је Црногорац, у смислу каквим га жели представити уважени Милатовић. Ми смо Амфилохија упознали осамдесетих година када се он као доктор теологије вратио у Србију и постао професор на Теолошком факултету. Нама је најчешће предавао два предмета: Увод у богословље и Катихетику, тј, Основе православног васпитања и образовања. Амфилохије је већ тада био човек који је ту Милатовићеву црногорствујушчу причу надишао, надишао својим животом, аскетским подвигом и исихазмом.
 
Треба подсетити да је Амфилохије докторирао на теологији Светог Григорија Паламе, Оца православног исихазма. Исихазам је православно духовно искуство у Христу, које каже да је човек створење за вечност и да је круна његове вере, подвига и усавршавања достизање обожења личности (теосис). Хришћански Запад је нажалост одбацио исихазам, тј, није га разумео, док је Православље ту древну традицију сачувало у животу Цркве. До дан-данас исихазам даје своје духовне плодове у светим подвижницима са Синаја, из Египта, Свете Земље, Свете Горе, као и плодове духовног живота свих наших православних манастира и монашких заједница.
 
Амфилохије је био учитељ тога пута и те истине, и то не теоријски предавач, него опитни исихаста. Он је био човек који је исихазмом живео и о њему је сведочио. Колико је то далеко од Милатовићевог црногорствовања, рећи ћу, колико небо од земље. Уз дужно поштовање према свима, ако неко не зна блаженопочившег Митрополита Амфилохија, а жели у ово наше  време да га упозна, упутили бисмо га на Амфилохијеву беседу коју је изрекао још 1979. године у манастиру Ћелије на сахрани свога духовног оца, авве Јустина Ћелијског - Српскога пророка Јеремије, Србина из Врања, рођеног у угледној и честитој породици Поповића. Та беседа промаче нашем Милатовићу као и много тога другога из живота Амфилохијевог. Зато Милатовићево црногорствовање неће проћи. Црква има дубље и шире памћење од оног историјског, политичког и земаљског.
 
У свему што је Милатовић рекао, а што је на почетку поменуто, видимо покушај да се један велики човек Српске Цркве прогласи Црногорцем и, Бог да прости што ћу ово рећи, да постане као грош. Амфилохије то није био, нити нас је томе учио, већ да будемо људи, како је говорио Патријарх Павле, људи Христови, људи Божји, људи Истине, људи исихасти. Амфилохије је на многим местима, у својим беседама, текстовима и књигама говорио и писао да су Србија и Црна Гора једно. То нам сведочи и рођење Светог Симеона Немање у Рибници у Црној Гори, а Свети Симеон Немања је родоначелник српскога рода и отац Светог Саве. Да су у Црној Гори живели Срби сведочи нам и највећи српски песник Његош, који је свој Горски вијенац посветио "Праху Оца Србије Карађорђу Петровићу". И Његош и Карађорђе су били Срби. Постоје многа и многа сведочанства о овоме, која када бисмо све хтели набројати, краја им не би било.
 
Уважени господин Милатовић, круну своме излагању, боље рећи црногорствовању, достиже помињући литије у Црној Гори, које је по његовом мишљењу, Амфилохије покренуо да би самосталност Црне Горе учврстио, од сестринске Србије је још више удаљио. А Црну Гору на пут једино исправни и могући упутио, а то је пут - Европа сад, сад ил' никад. То значи да без Европе нема ни Црне Горе, ни било чега. Што се тиче ових речи Милатовића о литијама, то не можемо другачије назвати осим најпровиднијом злоупотребом литија у дневно-политичке сврхе у реалности Црне Горе. Другачије можемо рећи, да је Милатовићев став о литијама не истина, него лаж. Чиста лаж. Јер зна се зашто су литије у Црној Гори покренуте - да би се сачувала и заштитила имовина Српске Православне Цркве у Црној Гори. То и само то је био разлог покретања литија, а све друго је злонамерно тумачење и покушај обесвећења литија.
 
И зашто све ово сад говоримо? Ради истине и само истине, јер Истина за нас православне хришћане није само философска категорија, већ Оваплоћени Логос, Друго Лице Свете Тројице - Господ Исус Христос. Ради Њега, Господа, ове речи рекосмо и написасмо, али и у одбрану нашег угледног професора и учитеља Митрополита Амфилохија, који је био човек у Христу. Он нам је сведочио павловску философију Крста и Васкрсења. Он нам је говорио и о нашем грдном судилишту Косову, нашој великој српској светињи, нашем Јерусалиму. И зар сада да га неко, добронамерно или злонамерно, своди и претвара у нешто друго. Ми на ту неистину морамо реаговати и отворено рећи да то није тако. Ко хоће да чује и да зна ко је био Амфилохије, нека оде на Свету Гори и пита Старца Пајсија, нека оде у наше Ћелије и Лелић и пита авву Јустина и владику Николаја, нека оде на наше Косово распето и свето и сви ће му углас рећи: Амфилохије није био то што ви говорите. Амфилохије је био велики јерарх Српске Православне Цркве, Амфилохије је био сведок Истине Православља, Амфилохије је био чувар богословља Сабора и светих Отаца, Амфилохије је био дете, јер је био дете Божје, тј, човек Божји, који је у једном интервјуу рекао: Мене овде неки желе затворити у нешто уско, земаљско, а мени су Космос и Васиона мало.

Извор: Епархија зворничко-тузланска