– Ми знамо да смо створени за мир и за радост, да смо створени за љубав, зато што знамо срцем и вером својом да је наш Бог – Бог љубави и да Он као љубав ствара читав свет и као круну тог света, по својој слици и прилици, по свом образу, ствара нас људе и даје нам све што нам је потребно да можемо одговорити на Његову љубав љубављу и да можемо постати једно са Њим кроз љубав. А када имамо заједницу са Њим, када имамо јединство са Њим, онда имамо и правду, и истину, и мир, и лепоту – поручио је данас, 5. јула 2026. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на светој Литургији у храму Светог Саве на Врачару.

Тумачећи прочитану јеванђељску причу која показује колико човек може да одбаци Бога и да се удаљи од Њега, као и шта су плодови тог одбацивања, Патријарх је подсетио:

– Када одбацимо Господа, онда отварамо своје биће за слободан улазак демонских сила у наша срца, у наша бића. Тада постајемо до те мере робови демонских сила да све што чинимо јесте опасно по нас и опасно по друге и стижемо до те тачке да, иако бисмо можда хтели да будемо другачији и бољи, не владамо собом, већ нама владају мрачне силе. Не знамо зашто чинимо оно што чинимо, не препознајемо себе, али по плодовима, по ономе што чинимо, види се да нисмо своји, да нисмо при себи и да нисмо у заједници са Богом.

– Морамо додати томе да демонске силе, иако су силе, не могу насилно и не могу мимо нас и мимо наше воље обузети наше срце, нашу душу и на крају наше тело уколико ми негде у дубини свог бића избегавамо да творимо вољу Божју и избегавамо да живимо по Јеванђељу, уколико нас срце вуче да се наслађујемо добрима овог света или, боље рећи, када добра овог света ставимо изнад јединог добра, а то је Бог, ако калкулишемо и дозволимо себи да се опустимо, ако дозволимо себи да нам срце и душа нису будни и онда мало кокетирамо са духом овога света, а то је опет само простор, пипак или продужетак нечистих демонских сила – поручио је Патријарх Порфирије и нагласио:

– Ако мало по мало, мислећи да има времена за враћање и повратак у дом Очев, наш живот постане у потпуности погружен у вредности које су пролазне, онда ми себе потчињавамо демонским силама.  Дакле, у почетку им дамо простора, дајемо им право да учествују у нашим животима, а онда дође тренутак када више немамо снаге да их одагнамо и да их се ослободимо. Онда дође тренутак када оне управљају нама и онда уподобљавамо себе овој двојици који су описани у Јеванђељу, који не знају ни ко су, ни шта су. Не знају ни своје име, њихово име је Легион. Господ међутим, не оставља никада човека, Он силази у ад, у крајњу тачку до које човек може да дође, и  ту љубављу својом спасава оне који хоће да се спасу. У стању демонизованом не помаже психотерапија, не помажу никакви медикаменти, него помаже искључиво и само вера и поверење у љубав Божју, поверење у Господа, помаже покајање. То је једини пут и једини начин. Не помаже ни, како каже апостол Павле у данашњем одломку из посланице Римљанима, ревност без расуђивања, не помажу ритуали, него искључиво и само смирена вера и поверење које значи препуштање себе и свог бића у руке Божје.

Беседу Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ.

Предстојатељу Српске Православне Цркве су саслуживали: преосвећена господа викарни епископи новобрдски Иларион, топлички Петар и јенопољски Никон; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарх српског; протојереји-ставрофори Радивоје Панић и Димитрије Касапис; протојереји Ненад Јовановић и Драган Шовљански; јереји Мирослав Васић и Далибор Стојадиновић; протођакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Младен Ковачевић; ђакони Василије Перић и Никола Рашковић.