На празник Рођење Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља, Високопреосвећени Митрополит шумадијски г. Јован је служио свету Литургију у Светоархангелској обитељи манастира Тресије.

–  Данас славимо рођење највећег између рођених од жена, највећег после Пресвете Богородице у људском роду, како је то често говорио Свети Јустин Ћелијски. Данас, браћо и сестре, славимо, како кажу свети Оци, рођење зоре која је претходила дану Христовог јављања у овоме свету. Данас славимо рођење детета, човека и пустињака; детета које је, по промислу Божјем, објавило и показало свету Бога у телу. Рђење Светог Јована Крститеља јесте плод молитве и плод вере његових родитеља, Захарије и Јелисавете. Јер само вером и молитвом можемо да поверујемо да се од престарелих родитеља, од родитеља код којих је по природи било апсолутно немогуће да добију дете, рађа син. Јер су обоје, како каже данашње Јеванђеље, били у поодмаклим годинама. Али Бог, где хоће чини чудеса. И заиста, Свети Јован је молитвом и вером испрошен. Таквих примера има много у историји Цркве Христове, а има их и у нашем народу. И наш Свети Сава је молитвом испрошен и молитвом рођен – беседио је владика Јован и нагласио:

– Заиста, браћо и сестре, треба да схватимо да све то не можемо објаснити речима. Речи су често бледе. То можемо разумети једино вером. А вера највише почиње тамо где стаје људски ум. Оно што ум не може да објасни, ту нам вера, браћо и сестре, помаже. Зато је вера основ нашега живота. Веру треба да схватимо као темељ нашег живота, али не као веру у неку идеју, нити у било какву идеологију, иако људи често умеју да претворе веру у идеју или идеологију; нити као веру у неког апстрактног, далеког Бога, него као веру у Господа нашег Исуса Христа, Логоса Божјег, како каже Свети Јован Богослов, Логоса Божјег – оваплоћеног Бога. То је Бог који је примио људско тело, Бог који је примио људску природу, и то управо палу људску природу, да би је исцелио, оздравио и поново привео престолу Свевишњег.

– Покајање је стална динамика живота. Зато данас када славимо дивног светитеља, размишљајмо о његовом позиву на покајање. Покајање почиње од рођења и траје до смрти, јер нема човека без греха, али је страшно не видети свој грех. Онај који не види своје недостатке, он се предао да чује види само другима грехе и другима слабости. Срећан дан, срећан празник, срећно сабрање у овој нашој космајској светињи! Нека је благословена ова наша Литургија коју служимо и свето Причешће. Причешће је сједињење са Богом ради живота вечног и ради опроштаја грехова. Али и за Причешће нам треба покајање. Данас се поједини причешћују, а не говоре једни са другима, ту нема покајања, али Бог је милостив, Бог је љубав. Нека нам Господ и Свети Јован помогну да се сетимо својих грехова, своје гордости и своје сујете како бисмо заволели љубав Божју и смирење Божје – закључио је владика Јован.

Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: протосинђел Евстатије, игуман манастира Светог Георгија у Ћелијама; протојереј ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник космајски; протојереј ставрофор Златко Димитријевић, архијерејски намесник колибарско посавски; јеромонах Јован Прокин и ђакони Лазар Марјановић и Младен Марић. Појао је хор Ризница из Београда.

После свете Литургије, отпочела је традиционална културно-уметничка манифестација инспирисана делом првог српског романописца Милована Видаковића. Окупљени су имали част да пристуствују манифестацији у част од 150 годишњице од рођења Милана Ракића. Окупљенима су се обратили Весна Паштровић, глумица, и Виолета Ђорђевић, библиотекар (модератор). Уследила је трпеза љубави које је припремио игуман Сионије са својим братством. Изложба калиграфских радова приређена је у хладу манасторских липа.

Извор: Епархија шумадијска