– Од Светих Отаца знамо да раслабљено стање долази због греха или по допуштењу Божјем да би се човек духовно исцелио, а са њим и други људи, јер Господ нас је створио као личности које морају да живе у заједници упућене једне на друге – беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на литургијском сабрању у храму Вазнесења Христовог у Мионици.

– Из данашње перикопе о одузетом човеку (Мт 9, 1- 8) уочавамо да је нечији грех повод да искажемо према том човеку милосрђе, приђемо му, поделимо са њим његово страдање, а тиме је и исцељење дар свима који су се молили за болесног – поучио је епископ Исихије о животу у Цркви, у заједници љубави према ближњима и Богу. Када постанемо чланови Цркве, имамо задатак да се стицањем савршенства бавимо читавог живота. Томе нам сведочи исцељење одузетог човека, које је заправо његов улазак у заједницу благодаћу Божјом. – Ми смо, скренуо је пажњу владика Исихије - толико опхрвани грехом, иако смо у Цркви, да и нама требају поновно исцељење, молитве и помоћ ближњих.  

– Живећи у Светој тајни покајања и исповести, примајући Тело и Крв и остварујући заједницу са Богом и ближњима, ми ипак по раслабљености се колебамо. Господ нам не даје ништа за свагда, већ нам даје могућност и силу, а свако од нас мора да улаже напор. Ми морамо да будемо ти који ћемо својим покајањем, али и пажњом према брату и сестри који страдају да вршимо дело Христово – објаснио је владика Исихије призив који је на свима нама, у Христа поверовавшим, да чинимо дела исцељења, која су описана у јеванђељима као дела у којима је улога ближњих била од пресудног значаја.

– У више одломака приметне су осуде фарисеја и књижевника услед њиховог непрепознавања Господа Христа као Месије. Наиме, према старозаветном учењу, само Господ може да опрости грехе, те су речи Христове: Опраштају ти се греси за њих значиле хуљење. Нама те речи не звуче тако, будући да верујемо да и сами можемо опростити и желети добро, премда покајањем починиоца греха и благодаћу Божјом тај грех може да се очисти. Када се молимо, молимо се у Цркви, у благодати, да Господ опрости другима. Зато нас Господ учи да је то важно, јер ми непраштањем затварамо у себи могућност да нама Бог опрости. У молитви Оче наш Господ је научио своје ученике и све нас заповести да приносимо наше опрости другима – истакао је владика Исихије, додавши да само онај ко је исповедио грех може покајањем доћи до очишћења од греха и исцељења унутрашње раслабљености. 

– Имамо благодат наше Цркве, имамо свете Литургије на којима се сабирамо заједно да служимо Богу, да заједно и за себе узносимо молитве и за оне који су међу нама слаби, као и оне који не знају за Цркву. Ту имамо слику Цркве као народа Божјег, који живи по речи Божјој и причешћује се. Никад не смемо да заборавимо колико је то бескрајни дар. Није тај дар само за нас. Треба да га развијамо служећи другима и показујући пример хришћанског живота на тај начин да и другима то постане привлачно – закључио је владика Исихије, узмоливши Господа да нам увек да снаге да раслабљеност побеђујемо и, угледајући се на светитеље, служимо свим умом и срцем и заједничаримо са Тројичним Богом.  

Сумирајући пастирско слово, владика Исихије је истакао да је најважније да се молимо једни за друге и помажемо се: – Делатна љубав освећује срца и нама, и онима којима помажемо. Господ јесте исцелио и то нама није чудно, јер Он је Богочовек. Уподобљујући се Њему и сами стичемо моћ да исцељујемо. Наравно, не на овај начин, али деловањем благодати Божје и животом у Христу, ми заиста људима помажемо. Иако им не вратимо потпуну снагу, свакако им омогућавамо да се и сами помоле Богу и промене покајањем.
 
Извор: Епархија ваљевска