У недељу шесту по Духовима, Високопреовећени Митрополит захумско-херцеговачки стонско-приморски г. Димитрије је осветио храм Светог великомученика Георгија у селу Рогојевина код Билеће изграђен трудом и залагањем братства Куљић.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Небојша Коловић, јереји Александар Грчић и Бранко Калаба и ђакон Душко Орашанин. Беседећи по читању светог Јеванђеља, владика Димитрије је подсетио на речи апостола Павла: Будите духом ватрени, Господу служите:

– Заиста, када бисмо ми – српски народ, а и сви хришћани – знали колико је жртве, љубави, зноја и суза проливено за крст часни, за веру православну, за веру хришћанску, за Христов лик, за оданост Њему, за верност Њему били бисмо духом ватрени, само тада, када бисмо могли да имамо стално у срцима нашим то да је Бог постао један од нас, постао потпуни човек, остајући потпуни Бог, тако да је све наше спасио. Безбројна сазвежђа мученика, безбројна сазвежђа и хорови апостола, сведока Његових и проповедника Његових, кроз историју ишли су тим уским и спасоносним путем, јединим достојним човека. Тим путем ишли су и наши преци, и ево, Бог је нас удостојио у ове дане, залагањем мештана овог села и свих људи добре воље, да ми наставимо тај пут, да будемо ктитори Богу нашем и роду нашем и да подигнемо храм Светом великомученику Георгију у овом лепом и предивном селу.

Владика је пожелео мештанима да им Бог подари да остану сложни и да остану у љубави, сетивши се апостоловог позива: Чашћу чините једни друге већима од себе:

– Уклоните гордост, нечистоту, сујету из срца да би се мир Христов уселио у њега. Човеково срце је као сасуд који он приноси Богу. Ако је испуњено било чиме, а посебно нечистотом, не може Бог да се настани ту, не зато што неће него нема где да стави своју љубав, своју истину, своју правду, своје Јеванђеље, да закваси читаво биће, да би људи постали Божји људи. Нема разлике у благодати Божјој од почетка, од Христовог страдања на крсту па до дана данашњег, од оног дана када је рекао: Опрости им, Господе, јер не знају што раде, праштајући нама и свима који ће се родити и онима који су били. Постоје разлике у настројењу, у нашој доброј вољи, и разлике у људским даровима, али у срцу, у слободи нашој, у љубави, вери и нади нема разлике. Ако отворимо биће своје за Бога, Он ће учинити исто што и са светитељима. Нећемо постати двојници њихови нити ће се родити поново светитељ, али у свом окружењу и у својој историји ми ћемо многе спасти тако што мало благодати, мало чистоте, мало љубави унесемо у наше срце, у наше срце које је жедно и жељно тога. Нека се срца верних, савест и воља наша изграде као новоподигнути храм, да се све људско изгради и да људи постану храм Свесветог Духа.

Након Литургије уследио је културно-уметнички програм са доделом захвалница истакнутим дародавцима, свечаним обраћањима, рецитацијама и гусларским песмама. За многобројне госте домаћини су припремили богату празничну трпезу.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка