- Исцељења, која Господ врши, јесу знаци, показатељи истинског исцељења које даје свима, а то је исцељење од греха, узрока невоља и болести, од утицаја демонског и смрти, која је крајњи исход сваког греха, казао је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије у проповеди на светој Литургији коју је служио у Саборном храму у Ваљеву.

- У данашњем јеванђељском одломку (Мт 9, 27- 35) описано је исцељење двају слепих људи, а потом и једног немог и бесомучног човека, која је Господ Христос учинио током свог живота на земљи, а која су кроз векове преношена захваљујући списима Његових ученика и следбеника широм света. Говорећи о чуду враћања телесног вида слепима, владика Исихије је указао да двојица уневољених, обраћајући Му се као Месији, не траже експлицитно да им Он врати вид, већ да их помилује. То је оно суштинско што човек треба да тражи од Бога и речима “Господе помилуј” и ми одговарамо на сваку прозбу на богослужењу, те на тај начин се представљамо божанској љубави и милосрђу, остављајући Му да Сам одреди на који начин ће нам дати милост, објаснио је владика Исихије тренутак препуштања вољи Божјој, оличенoг у спремности човека да ту вољу прихвати, без обзира на то да ли ће по њој бити стицање спасења кроз патње или исцељење по једној речи. 

– Ми можемо Њему (Богу) да говоримо своје потребе или да се молимо за нешто одређено, за своје ближње да им Господ да исцељење или да им помогне у невољама, али то увек треба да завршимо са тим: Како је воља твоја, оче, а не моја… У другом случају, ми стављамо себе као ауторитет, који зна шта је нама потребно и нашим ближњима, а то је често супротно од оног што је заиста потребно - расветлио је владика Исихије тајну премудрости Божје, често недокучиву световном расуђивању. Из разговора Спаситеља са слепима приметно је, као и у више јеванђељских догађаја, уверавање Господа Христа у веру потребитих по којој им се дарује исцељење. У случају бесомучног човека, пак, види се да он нема снаге да чини подвиг, већ то чине ближњи који га доводе пред Господа Христа, указао је проповедник. Господ изгони демона, исцељује болесника, а народ се уверава у божанску силу и диви се, док Га књижевници и фарисеји, оптужују да то чини уз помоћ “кнеза демонског”. То је најстрашнија могућа клевета, коју можемо себи да допустимо према делима Господњим и Он ће то потом осудити као хулу на Духа Светог, упозорио је владика Исихије.

– Ми у Цркви можемо да упаднемо у исту прелест и сматрамо да Црква некад греши, да ми боље знамо шта је на наше спасење, а не ум Цркве оличен у светим архијерејским саборима, где не говоре појединци своја ограничена мишљења, већ се долази до сагласног решења благодаћу Духа Светог и усрђем сваког учесника сабора. То је велика опасност и гордост. То нас удаљује од Господа, без обзира на који начин се представљали пред другима да смо праведни и да смо као ревнитељи - приближио је владика Исихије опасност од високоумља, блиску људској природи у свим временима. У завршници проповеди, владика Исихије је подсетио на значај Светих Отаца Васељенских Сабора, чијим трудом и ревношћу су побеђене јереси и утврђени догмати православља. Једино ако имамо поверења у Господа, Који возглављује Цркву, и ако се повинујемо црквеном уму, можемо да живимо у правом миру са Богом и ближњима и не узрујавамо се због ствари овог света, закључио је владика Исихије.

Извор: Епархија ваљевска