У недељу седму по Духовима, 27. јула 2025. Године, Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим је служио свету Литургију у храму Преподобне мати Параскеве у месту Сјеничак.

Саслуживали су протопрезвитер-ставрофор Јеленко Стојановић, протопрезвитер Саша Лончина и протођакон Небојша Анђић. По завршетку свете Евхаристије епископ Герасим је осветио и благословио чесму испред храма посвећену Светом Данилу Карловачком и Плашчанском, а затим је беседио:

- Први храм у Сјеничаку се помиње у шематизму из средине осамнаестог века. Био је посвећен Преподобној мајци Параскеви и изграђен од дрвета. Касније, у другој половини осамнаестог века, сам владика Данило Јакшић, као јеромонах и сабрат манастира Гомирја, служио је на овој парохији неколико година. Затим је изабран за Епископа горњокарловачког, где је двадесет година радио на обнови и изградњи многих храмова, на уређењу саме епархије, на очувању православне вере и заштити исте од унијатских насртаја.

Обични људи су знали како се гради црква, како се она освећује, коме се посвећује, како се чува и обнавља. Хвала Богу, у нашем народу још увек живи то сећање и памћење. Наш народ није склон преласку у друге вере, већ чува оно што му је остављено у наслеђе од предака. По старом попису овде је било преко стотину православних домова, а сваки од њих је бројао више чланова. Почетком двадесетог века овде је било стотине кућа и хиљаде православних Срба. Од тога, готово сви су били венчани у цркви. Хоћу да кажем да је некада овде било много људи, а да ли ће их опет бити само Бог зна. Ми се надамо. На нама је да чувамо оно што смо добили у наслеђе. Да, ако је могуће, ништа не уништимо, не разоримо, већ да унапредимо оно што имамо, а Господ ће, видећи труд свих нас, наградити можда да овде опет буде бројно место и село, јер је ово једно од највећих села на Кордуну.

Молимо се Богу да чује наше молитве, да види труд наш, да очувамо оно што смо добили и да ово село поново оживи. Можда нам се то чини тешко, далеко, немогуће, али ако верујемо у Божју моћ – све је могуће. Као добри домаћини, трудимо се да нешто оставимо поколењима која ће доћи. Зато је лепо и похвално видети овај храм овако обновљен. Са правом можемо рећи да сте се сви ви трудили, заједно са својим свештеником, да овај храм и даље сведочи православну веру. Нека се поносе, нека не забораве огњишта своја, дедове своје, гробове својих предака. Нека не забораве своју веру. Позивам вас да никада и ни у једном времену, ма колико тешко било, не заборавите православну веру и српско име.

Извор: Епархија горњокарловачка