На празник Успења Пресвете Богородице, 28. августа 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит немачки г. Григорије је служио свету архијерејску Литургију у храму Васкрсења Господњег у Берлину. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Вељко Гачић и јерођакон Василије Старовлах.

После читања јеванђелског зачала митрополит Григорије је беседио:

— У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, данас славимо један чудесан празник, славимо Пресвету Богородицу, те би било добро да се подсетимо кога ми то славимо. Подсетимо се, Пресвета Богородица је била ћерка врло старих родитеља, они су је добили у старости, и они су обећали Богу да ће је посветити Храму у Јерусалиму, какав је био обичај понекад. Одвели су је у Храм, да тамо служи. Њој је тад било четири године. То славимо празником Ваведења. Након тога, како је обичај био у израиљском народу, када је напунила четрнаест година, предстојала је удаја. По обичају и закону, било је потребно да се преда мужу. Они су је удали за једног поштеног човека по имену Јосиф. Праведни Јосиф је био дрводеља, те и Христа касније називају сином дрводеље (Мт 13,55). Служећи у Јосифовом дому, Пресвета Богородица отишла је, рецимо тако, нa бунар, и прилази јој архангел Гаврило и говори јој чувене речи: Радуј се, благодатна, Господ је са тобом; благословена си ти међу женама! Додаје јој да ће родити сина, назвати га Исус који ће бити Емануил (Мт 1,18-25; Лк 1,29-33). Она је родила то дете, односно Сина Божјег који је ради нашег спасења постао Син Човечији. Она је ишла са Њим, и гледала како Он исцељује сваку болест и немоћ у народу, како теши, храбри и благосиља. Али је гледала и како су људи, првосвештеници, књижецници и фарисеји, правници, заједно са римским намесником, разапели тог њеног сина на крсту, и како каже Свето Писмо, мач јој прободе срце (Лк 2,24-35).

— Пошто смо сви ми људи, попут Пресвете Богородице, и ми носимо у овом животу и радост и тугу, оно што је срећа и оно што се зове несрећа, што је воља и што је невоља. Носимо и оно што нас храбри, али и оно што нас плаши, болест и здравље. Носимо све антиподе у себи, а једино што може данас да нас утеши јесте то да је и она све њих носила. Зар је лако за девојчицу од четири године да се одвоји од родитеља и да је одведу у храм уз заповест да служи и слуша све што јој кажу, да се учи свему што је уче? Наравно да то није лако. Зар је лако девојци од четрнаест година која се заветовала на девичанство да иде код неког човека коме ће служити и бити му жена? Наравно да није лако. Она је све то прихватала без роптања. Зар је лако поверовати анђелу који је сретне у једном малом месту Назарету и говори јој да је она та кроз коју ће доћи Спаситељ? Она не зна како ће то бити јер не зна за мужа (Лк 1,34). Анђео јој одговара: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Свевишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји. (Лк 1,35). Богородица пристаје на те речи. Затим гледа како Син Божји, Син Човечији, Богочовек Христос, чини само добро људима, ништа зло, а одговор људи на Његово добро је било распеће. Она све то гледа и све то одстојава, не колеба се. То је оно што данас треба да научимо, браћо и сестре: да изржимо наш живот – живот као велики дар.

— Данашње Јеванђеље помиње како се Марта пуно трудила, док Господ говори да је Марија бољи део изабрала. То значи да издржимо наш живот у простодушности, једноставности. Ми људи најчешће искомпликујемо наше животе, чинећи га тежим него што јесте. Погледајте нас овде, почевши од мене, све нас овде, свако себе, свако носи неку муку. Зар је лако имати, рецимо, четворо деце у данашњем времену? Зар је лако носити тешку болест? Зар је лако носити жалост? Нема никога да није или болестан или жалостан, одговоран или уморан, суморан, те нам је зато потребан Бог и зато нам треба вера, зато нам је потребна простота и једноставност како бисмо све то изнели, односно издржали. За то нема бољег примера од ове девојке која се звала Марија. Она је и девојка и мајка, она је ученица сина свога, али и учитељица. Она је пример живота и симбол храбрости и опстојности. Због тога смо, драга браћо и сестре, овде славећи овај празник. Све што је везано за њу ми славимо јер је она пример. Постоји још један детаљ који не би требало да заборавимо: ми страдамо, компликујемо, сметени смо као Марта, хоћемо много тога, незадовољни смо, а поврх тога и грешимо, али она није. Она се клонила греха у својој једноставности и смирености. Ми, напротив, поред свих наших грехова, не умемо, не знамо и нећемо да будемо смирени. Хајде, браћо и сестре, да се научимо томе да будемо једноставни, а томе да се научимо од оне која је најбоља учитељица простоте и узвишене људске лепоте – од Пресвете Владичице наше Богородице коју данас славимо! Боже, дај! Амин!

Извор: eparhija-nemacka.com