Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио 29. августа, на празник Нерукотворене иконе Господа Исуса Христа, Светог Јевстатија, другог Архиепископа српског, Преподобног Романа, Преподобног Рафаила Банатског и Преподобног Јоакима Осоговског, свету Литургију у манастиру Подмаине.

Саслуживали су: архимандрит Бенедикт, игуман манастира Михољска Превлака; јеромонах Рафаило, игуман манастира Подмаине; јеромонах Евстатије, игуман манастира Светог Николе на Ободу; протосинђел Јустин, игуман манастира Подластва; јеромонах Јоаким, игуман манастира Врањина; протосинђел Климент; протојереји Петар Церовић, Синиша Смиљић, Александар Лекић и Александар Орландић; јеромонаси Јован, Николај, Василије и Венијамин; као и јерођакони Јосиф, Калистрат и Тихик.

Пре почетка Литургије, митрополит Јоаникије је обукао у послушничко одјејаније Дарија и Уроша. У чин расе и камилавке замонашени су послушници Вељко и Павле са именима Арсеније и Авакум. У чин јерођакона је рукоположен ипођакон Атанасије, а у чин јеромонаха јерођакон Јосиф, оба сабраћа манастира Подмаине.

Високопреосвећени Митропилит је честитајући празник и имендан оцу игуману Рафаилу и његовој братији, у свом архипастирском слову казао да је Успеније Пресвете Богородице, као празник кога слави цела хришћанска васељена, донео велику радост у свим нашим светињама, а посебно данас, у наставку празника у манастиру Подмаине.

„Данас, као што смо уобичајили, дошли смо поводом имендана нашег оца игумана Рафаила и његове братије – игумана Јевстатија и Јоакима, данас рукоположеног јеромонаха Јосифа и монаха Романа и Герасима. Али нисмо само имали овде радост због празника Пресвете Богородице и због имендана оца игумана и његове братије, него и због нових, дивних и великих догађаја, значајних за ову свету обитељ. Двојицу братије, Уроша и Дарија, данас смо благословили после почетног њиховог подвига да буду послушници у овој светој обитељи, у овом благословеноме братству. Нека их Господ својом милошћу укрепи, да им дарује снаге да издрже подвиг који су узели, на који су се определили, да се добро припреме, ако Бог да, за монашки постриг и за служење Цркви“.

Указавши да је тај период припреме веома важан, владика Јоаникије је нагласио да су двојица сабраће, који су се лепо припремали, данас примили монашки постриг – монаси Арсеније и Авакум:

„Нека их Господ укрепи својом благодаћу, својом милошћу, својом силом, својом љубављу. Да овај пут монашког подвига, а можемо, можда исправније, рећи монашког служења и монашког смирења, врше на своје спасење и на радост Цркве Божје, на радост народа Божјега, на славу Божју. Дај, Боже, да засветле као што свеће у храму Господњем светле, горећи и служећи слави Божјој, тако да и они у духовном смислу засветле и да се на њима испуни реч Божја: Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и да прославе Оца нашега који је на небесима. Данас смо имали, како је казао Митрополит, и врх радости ове свете службе кроз примање светих тајни, али и кроз свету тајну свештенства, коју су примили наша сабраћа јеромонах Јосиф и нови јерођакон Атанасије. Молили смо се сви заједно, драга браћо и сестре, и ми у олтару и ви у храму, да Божја благодат сиђе и да их укрепи, да их Господ обдари даровима Светог Духа и укрепи на свештеничку службу, односно на ђаконску и на свештеничку, али то је све у оквиру свете тајне свештенства“.

У наставку беседе Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је подсетио на велику тајну свештенства, истичући да свештенослужитељи Господњи цео свој живот урањају у дубине те тајне кроз свете службе:

„Она доноси много радости, као што свако служење Господу доноси радост, а посебно богослужење, посебно они који су удостојени да служе престолу Господњем, да служе у олтару. Али, треба добро знати да ова служба јесте и радосна и светла за оне који су узели крст свој и одрекли се себе, који су спремни увек да испуњавају Божје заповести. А заповест за свештеника је Христов пример и Христова реч, Он сам Господ и Бог и Спаситељ наш и Вечни Архијереј од кога произилази свака друга служба, Он сам рече: Нисам дошао да ми служе, него да служим. Због тога ова света служба захтева много смирења и самоодрицања, много одрицања од своје воље и веома много подвига да се очисти и ум и срце, и душа и мисао, и свако осећање да се просветли божанском светлошћу и милошћу“.

Осврнувши на прочитано јеванђељско зачало, у којем Господ опомиње своје ученике да власт који су од Њега примили не употребљавају за кажњавање и рањавање душа људских нити за освету, митрополит Јоаникије је објаснио да иако људи греше и навлаче на себе гнев Божји, свештеничка служба је таква да ублажава гнев Божји и измирује људе са Богом:

„Да приводи грешнике у покајање благом речју, истином и љубављу, добротом и милошћу, јер Господ Исус Христос каже: Нисам дошао да погубим душе људске, него да их спасим. Ми, свештеници, треба добро да имамо на уму те речи Господње, као и ону претходну: Нисам дошао да ми служе, него да служим и живот свој да положим за спасење света. Тако и свештеници морају да се жртвују, морају много да трпе, да буду снисходљиви према људским гресима и манама не би ли тако привели оне којима је покајање неопходно, не би ли их привели преумљењу и покајању, повратку у наручје Божје“.

Говорећи о великој благодати коју носи свештенички чин и свештеничка служба, владика Јаоникије је подсетио да Господ попушта и на свештенике разна искушења и од овога света, али понајвише и због наших мана:

„Јер иако смо свештеници и ми смо под гресима и манама и под слабостима, па пролазимо кроз велика искушења. Али, управо тада када трпимо искушења и од света и од својих грехова, а понекад и по Божјем промислу, Господ попусти да види како ће се Његове слуге понети у искушењима. Проверава их, да би им касније дао већу благодат и да бих узвео на још већи степен служења. Када је најтеже и када је човек склон да помисли да га је Бог оставио и да нема ниоткуд помоћи, тада треба остати чврст, поуздан на путу Господњем – издржати, смирити се, молити се Богу. Кајати се за своје грехе и призвати Божју благодат и милост, а она ће сигурно доћи и показати да је силна Десница Господња толико моћна да одагна свако искушење“.

По речима Архиепископа цетињског пред онима који служе Господу нема никакве непремостиве препреке, него Господ поставља препреке да бисмо се што боље извежбали, да би се што више пројавила слава Господња и да би Његови свештенослужитељи, а то се односи и на све хришћане, добили проласком кроз искушења што више венаца и што више се овенчали Божјим даровима и Његовом непролазном славом. Високопреосвећени Митрополит је нагласио да ми хришћани не можемо засветлети докле не прођемо кроз искушења, посебно свештеници, и као пример навео злато које не може да засија докле се по седам пута не претопи у огњу, како би се очистило од сваке прљавштине.

„Не треба да се бојимо, драга браћо и сестре, јер све оно што Господ од нас тражи, Он нам то и омогућава својом милошћу. Његова милост и Његова крепка и силна Десница и љубав Његова нас увек укрепљавају само кад идемо Његовим путем. Нека буду срећни имендани, срећно рукоположење, монашки постризи и овој новој братији који су данас постали послушници нека Господ буде од помоћи. И Господ и Пресвета Богородица и Анђели и сви Свети, цело небо се радује када хришћани, а нарочито монаси, монахиње и свештенослужитељи Господњи иду правим, истинским путем Његовим“, поручио је на крају свог поучног слова Његово Високопреосвештенство г. Јоаникије.

На крају службе благосиљан је славски колач поводом имендана игумана Рафаила и његове братије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска