Празник Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина свечано је прослављен 28. августа 2025. године у манастиру Лепавина. Свету Литургију у манастирском храму посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице је служио Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило. 

После читања светог Јеванђеља владика Кирило је беседио о томе да се у празнику Успења Пресвете Богородице огледа судбина Цркве Божје, јер Пресвета Дјева јесте симбол и личноcно објашњење шта је то Црква Божја. Овај празник је посљедњи од дванаест великих празника којима се завршава годишњи круг богослужења, а он почиње са празником Рођења Пресвете Богородице у септембру и завршава се Њеним Успењем.

— Господ у том годишњем кругу, у којем нам кроз велике празнике описује свој домострој спасења, паралелно нам говори и о судбини људског рода, највише кроз личност Пресвете Богородице, која је достигла највећу висину коју човек може да достигне у овом животу, а онда је прослављена и на небу. Ми сигурно не можемо достићи тај Њен ниво, али треба да се угледамо на Њу, да је подражавамо, да бисмо се у том подражавању и ми уградили у Цркву, чија је Она личност и симбол, у ту Цркву која се гради за Царство Небеско, да будемо један њен део. Овај Успењски пост, са његова два велика празника, празниик Рођења Пресвете Богородице и Успења Пресвете Богородице, показује нам циљ нашег подвижничког живота и награду коју ће Господ дати онима који испуњавају Његове заповести — рекао је епископ Кирило, наглашавајући да нас Господ позива на унутрашње преображење и на унутрашњу промену:

— Треба у томе бити упоран, истрајан, треба у томе подражавати Цркву Божју, њене храмове, манастире и обитељи, иконе, којима је преображена, већ видљиво на неки начин, ова земља после Христовог домостроја спасења. Преображен је живот човечанства, и тај Христов долазак у телу је итекако утицао на све делатности. Дакле, у том унутрашњем преображају је циљ нашег живота, а то се остварује само у заједници са Црквом Божјом. Нема ниједног другог решења осим Христа, а то нам показује и смирени живот Његове Мајке, која није много говорила, свега је неколико речи остало записано, али је Она слагала све речи Божје у срцу своме — беседио је владика Кирило и истакао да је смрт наш непријатељ, али да нас је од ње избавио Господ својим васкрсењем:

— Они који окусе то раздвајање душе од тела, па и највећа рођена од жена, Богородица, то је искусила, али је та њена смрт била свега три дана и безболна. Њен Син, како то видимо на иконама, узео је њену душу, апостоли су погребли њено тело. Међутим, апостол Тома, који је увек каснио, хтео је да целива тело Пресвете Богородице, али Ње тамо више није било. Она се јавила апостолима у телу, лебдећи у ваздуху, јер ће тело после васкрсења бити подложно духовним законима, неће нас више вући та телесна тежина, него ће бити покорено духу — закључио је владика Кирило у Лепавини.

После литијског опхода око цркве и благосиљања славских дарова, заједничарење је настављено уз традиционалну празничну трпезу коју је лепавинско братство припремило за све који су се тога дана нашли у светињи, а у манастир Лепавину се за Велику Госпојину окупљају верници из свих крајева Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије, Словеније, Аустрије и Њемачке.

Преосвећеном Епископу Кирилу су саслуживали јеромонах Атанасије; јереји Андреј Иваненко, Радован Димитрић, Бранислав Тодоровић, Немања Ђурић и Стефан Максимовић; као и ђакон Александар Миљановић из Загреба, а за певницом је појао јереј Михаило Мајк Жикић.

Извор: mitropolija-zagrebacka.org