У недељу, 30. новембра 2025. године, када Црква слави Светог Григорија Чудотворца, Светог Никона Радоњешког и Светог Максима, Патријарха цариградског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим je началствовао сетом Литургијом у храму Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана у Борову.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски; протојереј Љубенко Јовић, парох прве парохије боровске; протонамесник Драган Сердар, парох друге парохије боровске; протојереј Миленко Гребић, парох у пензији; и протођакон Војислав Николић. Епископ Херувим је беседио поучио сабрани народ Божји:

- У име Оца и Сина и Светог Духа! Часни оци, поштовани директоре основне школе, драги народе и децо Божја, нека је свима на здравље данашњи дан и литургијско сабрање под сводовима овог храма посвећеног Светом првомученику и архиђакону Стефану. Драго ми је што са вама делим радост данашњег дана, у овом периоду године када се постом и молитвом спремамо за празник Рођења Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа. Сабрали смо се овде како бисмо се причестили Телом и Крвљу Господњом и, хвала Богу, велики број људи се причестио. Ово је на велику радост, на духовну крепост свима нама и треба да се увек трудимо да свој живот усмеримо у том правцу, како смо и прочитали из јеванђељског зачала Светог апостола Луке.

У првом делу могли смо да чујемо шта је закон и шта су заповести, шта је то чега се ми овде на земљи морамо придржавати, а то је да љубимо Бога и да љубимо ближњег. Чули смо две највеће Божје заповести које нам откривају новозаветну педагогију спасења. Љубав према Богу и љубав према ближњем су две димензије укорењене у исту новозаветну стварност. Ова стварност испунила се Рођењем Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа ка којем ми идемо припремајући се четредесет дана постом и молитвом, трудећи се да созерцавамо вредности које нам је пренео Свети апостол и Јеванђелист Лука. Требамо усмерити своје срце ка Богу и да чинимо оно што је достојно ближњег, да му пружимо жртву, поштовање и љубав.

У другом делу јеванђељског читања апостол Лука нас упућује на оно што је нажалост део и нашег свакидашњег живота. Поред рањеног су пролазили један, па други човек, тек му је трећи човек помогао. Са оваквим ситуацијама се сви сусрећемо, често пута ни сами не можемо да препознамо потребитог човека, јер се често и сами питамо ко је тај мој ближњи? Бог нас усмерава да непрестано размишљамо о тим вредностима, говори да нам је сваки човек ближњи без обзира ко он био, шта он био и чиме се бавио. То је право испуњење новозаветне педагогије о љубави, јер ближњи мој јесте сваки човек.

Сви који ме окружују су они на којима требам да испуним заповест Божју о љубави према ближњем, да би се на нама испунила новозаветна истина. Сваки човек нас својим постојањем усмерава ка Богу и остварењу божанске љубави у нама. Не можемо истински, искуствено волети Бога, ако не волимо ближњег који је поред нас, јер ближњи је наша икона ка Царству Божијем, наш пут ка Христу.

Није случајно што се управо данас читао овај одељак светог Јеванђеља, јер ова прва недеља је ту да нас усмери у којем правцу треба да се трудимо у овом посту, како да расуђујемо и созерцавамо кроз овај период поста. Расуђивање треба увек да нам буде у правцу љубави, жртвене љубави, послушности и трпљења, јер онда је то пут подвига и новозаветне истине којом се испуњава спасење света и човека. Чином међусобне љубави испуњава се јеванђељска истина и све оно што је од Бога дато човеку да би се овде остваривао предукус Царства.
Требамо увек да имамо на уму да љубимо Бога, да љубимо ближњега, једни другима да чинимо милостињу, да приносимо себе на жртву и да указујемо другоме поштовање. То је онда новозаветно испуњење и прави пут, коришћење поста на прави и аутентичан, светоотачки начин.

Драго ми је што смо поделили радост данашњег дана, са овом нашом дивном децом, дивним светосавцима који су се данас причестили Телом и Крвљу Господњом. Они су се данас жртвовали трудећи се да се устану и дођу у свети храм, да остану и да се причесте. Посведочили су да се једини пут нашег живота налази у Цркви Божјој, кроз Цркву Божју можемо да схватимо свој смисао, да изградимо и очувамо свој идентитет, своју културу. Они су печат наше постојаности, печат снаге наше заједнице, њихов долазак и труд је наша крепост и наша снага. Нека сте сви срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска