Истински пост представља и захтева не само наше уздржавање од јела и пића, већ и одвраћање од зла, обуздавање језика, смиривање гнева, уздржавање од пожуде, оговарања, лажи и кривоклетства. Лишавање свега овога је истински и благотворан пост. Христово невино страдање и смрт, која је завршена победом над смрћу и непријатељем људског спасења, круна су Божје пожртвоване љубави према палом човечанству.

Међутим, дело нашег спасења није само Божје. То је богочовечанско дело за које се човечанство спремало још од времена праотаца и у коме су учествовале многе личности, од Пресвете Богородице до свих Божјих праведника, па је стога наше учешће у Христовом подвигу и Васкрсењу и наше лично дело, које претпоставља и захтева нашу дубоку свест и истинско саосећање са целокупном икономијом и историјом спасења. Од дана Васкрсења Христовог, људски живот је пут ка свеопштем васкрсењу на које нас позива наш милостиви Отац Небески да дубоко разумемо, подражавамо и верно идемо путем којим је пре свега ишао Богочовек Исус Христос. То је пут љубави и праштања, пут милосрђа и светости. Његов почетак је љубав према Богу и ближњем. Његов предуслов је дубоко покајање и праштање. Он пролази кроз састрадавање, човекољубље и усвајање хришћанских врлина, да би циљ нашао у светости и Царству Божјем. Управо на тај од Бога благословен пут, којим по својим снагама идемо кроз читав живот, Света Црква нас подсећа и на то нас посебно истрајно упућује сваке године у данима Часног поста.

Почевши од узајамног праштања, пролазећи кроз победу наше спасоносне православне вере, висине богословског и подвижничког учења Светог Григорија Паламе, тајну крста Христовог, лествицу врлина Светог Јована Синаитског и подвиг Преподобне Марије Египћанке, наше путовање кроз Велики пост нас води до уласка Господњег у Јерусалим и Његово страдање на крсту. Пост је прва од свих заповести које нам је Бог дао. Сви смо позвани на јачи и богоугоднији пост. Ово важи за све православне хришћане, а утолико више за нас свештенике који морамо бити пример другима у сваком погледу. Свети Оци инсистирају да је пост „од Бога дано оруђе“ спасења (Свети Софроније Јерусалимски) „јер је оруђе које води у целомудреност оне који то желе“ (Свети Дијадох Фотикијски). Истовремено, пост је и чудесан лек за наше душе. Свети Атанасије Велики нас учи: „Видиш ли шта чини пост? Исцељује болести, побеђује телесне сметње, изгони демоне, одгони зле помисли, чини ум светлијим, срце чистим, а тело освећеним“. Свети патријарх Фотије сажима цео смисао поста у једну реченицу: „Пост је лек који чисти страсти“. Не одбијајмо, браћо и сестре, овај лек, него га прихватимо са радошћу и захвалношћу Богу. Покајничким расположењем, помирењем и праштањем са ближњима, усредсређеношћу на себе, борбом са злим помислима, молитвом, присуством дивним великопосним богослужењима, учешћем у светим тајнама исповести и причешћа, приближимо се Богу и привуцимо себи благослов Божји – освећење и спасоносни мир.

Нека овај наш пут у време Велике Четрдесетнице буде достојан нашег високог призива. Кренимо путе ка празном гробу Господњем и пасхалној радости у миру са собом, са Богом и са ближњима, у милосрђу, побожности и добром делу и вери (уп. 2Тим 4, 7-8), да бисмо на крају тог пута, чистих срца и неисказане радости, дочекали чудесно Христово Васкрсење.