Поздравно слово Преосвећеног Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија 13. септембра 2024. године у манастиру Рмњу

Ваша Светости, добро дошли у обновљени манастир Рмањ, чија звона Богу звоне у славу Његову, а Вама у част, Ваша Светости, јер нам долазите први пут као Патријарх српски да нас благословите и сутра освештате манастирски храм Светог оца Николаја Чудотворца. Велика је наша радост, јер смо дочекали наследника Светог оца Саве овде на Тромеђи страдалној и распетој, чије ће васкрсење, ако Бог да, благовестити обнова древног Рмња, који је био и остао најстарија српска кућа на Тромеђи.

Баш у овој светој кући, у Николајевском манастиру Рмњу, поникле су генерације подвижника и мученика, исповедника и војвода, који су са својим народом делили добро и зло како у данима мира тако и током ратова. Над њиховим кивотима лечило се снагом која није од овог света и зато опстајемо на овој благородној земљи коју су нам управо они, наши свети преци, оставили. Задатак нашег нараштаја огледа се у томе да подигнемо оно што је срушено у времену зла, да обновимо живот тамо где га је увек било, али и да сачувамо веру православну на којој почива наше земаљско постојање. Зато је васкрсење Рмња од велике важности за све три стране српске Тромеђе, јер не треба никад заборавити нашу једноверну браћу из Лике и Далмације са којима смо раздвојени државном границом, али увек спојени истим именом, истом вером, истим језиком и истим обичајима. Рмањ је био и остао сабиратељ небеских благослова, па је верни народ у њему налазио спас душама својим, како некад тако и данас, од суморне свакодневнице многометежног живота. Он је духовна оаза и најлепши свет на Тромеђи, па зато толико и бринемо о њему, јер знамо да ако он увене и целокупан овај крај и народ заувек ће нестати са ових Богом датих простора у којима се тајанствено препилићу природне лепоте и духовна раскош.

Долазите, Ваша Светости, као свој међу своје да нас благословите, под скуте Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Светим Николајем се поносимо вековима, а његов свети лик је уткан у душе сваког рмањског сабрата у дугој манастирској прошлости. Свецу се молимо и Светац нам помаже видљиво и невидљиво. Овде су благослови за које вреди живети, а без њих ни Рмањ не би био оно што данас јесте. У овој светој обитељи разараној, паљеној и опет обнављаној, дух наших отаца, дедова и прадедова живи кроз живот и подвиг скромних, сиромашних и богољубивих горштака којима су име, вера и језик увек били важнији од пролазних блага овог света. Тако се овде живи одувек, али се о томе ретко говори. Снага овдашњих људи не почива на речима него на делу. Молимо се свемогућем Господу да сачува овај народ, да његова огњишта обнови и умножи, да његове светиње обнови и умножи, међу којима је Рмањ увек био на првом месту, па чак и онда када је био пуст и у рушевинама.

Ваша Светости, браћо архијереји, добро нам дошли на српску Тромеђу, у обновљени Рмањ који вас очекује као своје најрођеније, као оне који ће својим молитвама оснажити овдашњу духовну грађевину која нас је и сабрала под својим сводовима. Овде је за сваког било места, а нарочито за оне који долазе у име Господње. Зато вас дочекујемо са љубављу, синовски и братски, онако како се вољени дочекују. Ова Божја кућа је и ваш дом, а у овом топлом дому Светог Николаја молитвама Ваше Светости нека заблиста братска слога и љубав према Мајци Цркви. Добро нам дошли!