У свечаној сали Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима од 11. до 13. октобра 2024. године организована је Међународна научна конференција под називом Српска црквена просвета – 230 година Карловачке богословије.

Научна конференција је званично отворена 11. октобра 2024. године у преподневним часовима. На почетку исте поздравно слово Његове Светости патријарха српског г. Порфирија прочитао је викарни Епископ новобрдски г. Иларион. Патријарх је, између осталог, у поздравном слову написао: - Наука тражи егзактне податке, историјски проверљиве и доказиве. Тај принцип је у историји Богословије Светог Арсенија управо успоставио њен ректор и професор, блаженог спомена архимандрит Иларион Руварац. Но, знао је он као што и ми знамо да извори, књиге, повеље и списи, никада неће моћи да искажу и изразе и све оне непроспаване ноћи наших богослова који су ,,занесени“ науком Христовом изгарали да своју веру у Њега покрепе и знањем о Њему; неће моћи да искажу жртву генерација професора и особља које се 230 година неуморно старало о 3.500 ученика ове Богословије, колико их је изашло из ове образовне установе од те давне 1794. године до данас.

Уследила су обраћања високопреосвећене господе митрополита сремског Василије и зворничко-тузланског Фотија, као и директора Дома руског заграничја Александар Солжењицин г. Виктора Москвина и председника Матице српске г. Драгана Станића.

Прва и друга сесија конференције одржане су у свечаној сали Патријарх Георгије Бранковић и новоотвореној сали Патријарх Герман Ђорић. Модератори прве сесије били су протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого и асс. мср Марко Ромић, док су другом сесијом председавали јереј проф. др Србољуб Убипариповић и ђакон Будимир Кокотовић. Своје радове представили су истакнути научни посленици из Београда, Бања Луке, Беча, Париза, Битоља, Варшаве, Источног Сарајева, Москве, Новог Сада, Стокхолма, Солуна, Санкт Петербурга, Сомбора, Трпиње, Цетиња, Крагујевца и Шапца.

По завршеним сесијама уприличен је обилазак изложбе о Карловачкој богословији отвореној дан раније, а затим су учесници научне конференције молитвено присуствовали вечерњој служби у Саборној цркви Светог Николаја.

Други дан научне конференције започео је светом Литургијом којом је началствовао протојереј Благоје Рајковић, ректор Цетињске богословије, уз саслужење гостујућих свештенослужитеља: протојереја Јована Кумевског из Скопске богословије, Северна Македонија; протојереја Андреја Мојаренка из Кузбашке богословије, Руска Федерација; протојереја Луке Годуна, намесника за Војску Републике Пољске; јереја Гвоздена Милановића, службеника Епархије сремске; ђакона Саве из Китруске митрополије Архиепископије атинске; ђакона Драгана из Охридске Архиепископије - Македонске Православне Цркве; и ђакона Марка из Сремских Карловаца.

Модератори треће сесије били су протојереј-ставрофор Марко Шукунда и гђа Снежана Павловић из Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, док су четвртом сесијом модерирали протојереј-ставрофор проф. др Мирољуб Симијоновић и ипођакон Александар Вујовић, професор Цетињске богословије. У подневним часовима конференција је званично закључена. Учесници научне конференције су истог дана посетили манастир Гргетег.

Како је у свом слову напоменуо Светејши Патријарх Порфирије, окупљени око свете Литургије најбоље разумевамо и богословље и живот Цркве, што је и основни и крајњи смисао свих богословских школа. Тако је научна конференција Српска црквена просвета – 230 година Карловачке богословије завршена светом Литургијом којом је началствовао Митрополит Китруса, Катеринија и Платамона др Георгије уз саслужење Митрополита сремског г. Василија и бројног свештенство из више помесних Православних Цркава.

Извор: https://www.bogoslovija.rs/blog