На дан када Црква молитвено прославља Светог краља Милутина, 12. новембра 2024. године, светом архијерејском Литургијом коју је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије обележена је слава манастира Преподобног Прохора Пчињског.

Кум славе је био ђакон Јован Трајковић, док је кумство за наредну годину преузео ђакон Филип Стошић. После свете Литургије уприличено је свечано отварање манастирске ризнице.

Манастир Преподобног Прохора Пчињског, основан у 11. веку, има богату историју. Подигнут је на месту где је живео велики подвижник Свети Прохор Пчињски. Историја каже да је византијски цар Роман Диоген, пре него што је постао владар, на планини Козјак сусрео је Светог Прохора, који му је прорекао царску титулу. У знак захвалности, Диоген је изградио манастир на месту где је пронашао свете мошти овог светитеља. Манастир је током векова био сведок бурних времена и служио као духовно уточиште. Обновљен од стране Светог краља Милутина, манастир је наставио да сведочи о подвизима, молитвености и вери српског народа.

У манастиру Преподобног Прохора Пчињског свечано је отворена ризница-стална поставка, која представља драгоцени део културне баштине врањског краја. У сарадњи Епархије врањске и Народног музеја из Врања започет је обиман процес, који је обухватио израду пројектне документације и конзервацију изложбених предмета. Након свих потребних корака, поставка је добила своје место у свечаној сали-ризници манастира, чиме је завршен значајан подухват у очувању наслеђа овог краја.

Ризница-стална поставка у манастиру Светог Прохора Пчињског отворена је благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита врањског г. Пахомија у сарадњи са Народним музејом из Врања, на дан Светог краља Милутина, 2024. године. Изложбу и обновљену ризницу у манастиру Преподобног Прохора Пчињског отворио је министар културе, г. Никола Селаковић, што је додатно истакло значај овог догађаја. На отварању су говорили Његово Високопреосвештенство Митрополит Пахомије; гђа Маја Алексић, директор Народног музеја у Врању; г. Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Цркве; и г. Никола Селаковић, министар културе.

Аутор концепције поставке је гђа Јелена Атанасовић, виши кустос-историчар Народног музеја у Врању, док је архитекта поставке гђа Хаџи Оливера Николић, диа. Графички дизајн изложбе израдио је г. Милош Младеновић, дипл. инж. Реализацију поставке су спровели гђа Јелена Атанасовић и гђа Хаџи Оливера Николић, уз подршку Народног музеја Врање, на челу са директорком гђом Мајом Алексић као координатором пројекта.

Изложба садржи око песедет изузетних експоната, међу којима су драгоцене иконе и старе књиге. Поједини предмети чувају се у депоу ризнице, а сви они заједно представљају сведочанство о историјском и духовном значају манастира. Значај ове изложбе посебно је уочљив када се има у виду да је верни народ врањског краја, чак и у доба турског ропства, посећивао манастир, налазећи у њему духовну утеху и снагу.

Конзервацију експоната извршила је Академија Српске Православне Цркве за уметност и конзервацију, док је конзервацију књига извршио Архив Српске Православне Цркве. Техничку реализацију поставке реализовао је г. Милан Живић. Превод на енглески језик урадила је гђа Сунчица Тасић, док су лектуру и коректуру обавиле гђа Анђела Ристић и гђа Јелена Тасевски. Извори и ауторска права укључују Фото-документацију Епархије врањске Српске Православне Цркве, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Филозофски факултет Универзитета у Београду, као и доприносе проф. др Ненада Макуљевића, проф. др Светлане Смолчић Макуљевић, проф. др Јадранке Проловић и других стручњака.

Међу најдрагоценијим експонатима издвајају се иконе које су некада красиле круне иконостаса, истински бисери сликарства и дрворезбарства из 17. века. Ове иконе не само да задивљују својом лепотом, већ и сведоче о изузетном умећу уметника тог времена. Формирање изложбе финансијски је подржало Министарство културе Републике Србије, доприносећи тиме очувању и промоцији културне баштине.

Извор: www.eparhijavranjska.org