На празник Светог Николаја Мирликијског, 19. децембра 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим је служио је свету Литургију у храму Светог Николе у Јагодњаку.

После читања светог Јеванђеља владика Херувим је беседио:

— Часни оци, драги народе, нека је свима на здравље и спасење данашњи дан јер је диван Бог у светима својим. У молитвама данас прослављамо великога тајника Божје благодати, великога крстоносца и сведока Васкрсења Христовог. Велико је дело које је чинио Свети Николај Мирликијски Чудотворац, велика су дела његова записана у житију. Искористио бих само један детаљ из његовог живота који говори о његовој ревности за веру и чувању њене чистоте. У том периоду владала је тешка јерес аријанства, заседали су многи сабори и покушавало се доћи до истине која је већ била откривена. Наравно да увек има оних који покушавају философијом и науком докажу постојање Бога. Често пута нису могли доћи до краја пута, до истине, и дешавала су се многа погрешна учења по питању самога Бога. У том тренутку владали су немири и Свети епископ Никола ударио је шамар злогласном Арију који је заступао погрешно и богохулно учење. Наравно да је то наишло на осуду, тако да се Светом Николи одузео епископски чин. Међутим, Пресвета Богородица и сам Господ Исус Христос јавио се одређеним архијерејима рекавши да му се чин и достојанство архијереја Божјег врати. То показује колика је била његова љубав према Богу и Цркви Божјој, колико је горео благодаћу Духа Светога, изгарао за веру Христову, постојан у Тајни Васкрсења Христовог.

Непрестано требамо да се сараспињемо и саваскрсавамо са Христом, света Литургија је место где се то дешава. Света Литургија је место где се сусрећемо са Христом, где се са Христом распињемо и васкрсавамо. Зато је неопходно када долазимо у Цркву Божју да приступамо чаши живота вечног, да приступамо тајни која нас облагодаћује. Ова Тајна преображава и обнавља наше биће, која нас снажи благодаћу Божјом и својом љубављу умножава љубав у нама. У тој чаши садржано је све, чврстина наше вере, постојаност наше љубави и испуњење наше наде. Света Литургија је право васпитавање у Христу. Отачко предање које нам је дато због сваког човека, од апостола све до данашњег дана, говори да је нам је Литургија дата да будемо у могућности да љубимо Христа. То не можемо нигде другде да осетимо, ни на једном другом молитвословљу не можемо доћи до те дубине, до најјаче нити односа Бога и човека. Све у Цркви има свој смисао и све у Цркви води ка светом Причешћу, ако нема светог Причешћа као потврде нашег веровања, тада нема ни праве и постојане вере. Тада нема оне вере која пламти, оне вере којом је веровао Свети отац наш Николај Мирликијски кога славе многи наши домови.

Каже се да данас пола Срба слави, а пола Срба иде на славу. Морамо градити мир и јединство, морамо градити љубав и несагориву веру.
У Светом Јеванђељу се каже да ћемо померати и горе ако имамо вере, што значи да ако верујемо све се може десити. Ако не верујемо, ако будемо као неверне Томе често пута ћемо тражити потврде за све, па и за постојање Бога.

Свети апостол Тома је тражио потврду, хтео је да буде својим очима и рукама уверен да је Христос васкрсао. Тражио је опипљиви знак, тражио је разумом овога света потврду Васкрсења Христовог. Тешко да можемо Васкрсење да разумемо уколико нисмо у Цркви Божјој, уколико нисмо сапричасници Божји. Тешко да можемо осетити пуноћу благодати Божје и шта је то заправо вера. Сва молитвословља и све што чинимо у Цркви, па и чуда која се дешавају, нису чинови сами ради себе, него су потврда човекове вере. Ако човек долази са вером да се нешто може десити, да Бог може дејствовати у том тренутку, онда знамо да је Бог заиста ту. Уколико немамо вере, праве истинске отачке вере, онда често пута све што чинимо постаје само фолклор и манифестацију овоземаљског схватања живота и стварања идеологије сопствене личности. Овакве ствари нам не помажу, нити имамо право да на овакав начин презентујемо своју веру. Вера је нешто што нам је дато предањем наших отаца, што је записано кроз свето Јеванђеље и многим делима светих Отаца која смо учили и изучавали, напајајући се тако благодаћу Божјом. Све ово нас води ка Литургији, ка Причешћу, ка тајни нашег спасења и потврди живота вечнога кроз тело и крв Господњу. То је прави аскетски живот, живот светогораца који чине сва молитвословља и цео дневни круг богослужења на крају којих је света Литургија и свето Причешће. Учимо из овога да је Литургија центар живота, центар нашега спасења и свега што се у овом свету дешава, центар Божјег присуства на земљи.

Требамо увек да се радујемо у благодати, да живимо таквим начином живота, да једни другима у тој љубави сагоревамо све недостатке и грехове. Тако да се уподобљавамо Господу Богу, јер Он то тражи од нас, да се подвизавамо и ми подвигом Светог оца и владике нашег Николаја Мирликијског.
Нека сте сви срећни и благословени. Свима вама који данас у својим домовима прослављате Светог оца Николаја као своју крсну славу желим да увек и у радости дочекујете и славите са својим најмилијима! Живи, срећни и благословени били! Амин — беседио је епископ Херувим.

Преосвећеном Епископу Херувиму су саслуживали протојереј-ставрофор Слободан Мајкић и протођакон Војислав Николић.

Извор: www.eparhija-osjeckopoljskabaranjska.hr