Слава Богословије Света Три Јерарха молитвено је прослављена 12. фебруара 2025. године уз присуство многобројних верника који су се на велики празник окупили у манастиру Крки.

Свету Литургију су служили Његово Високопреосвештенство Митрополит далматински г. Никодим и њихова преосвештенства епископи бихаћко-петровачки г. Сергије, осечкопољски и барањски г. Херувим и ваљевски г. Исихије. Верном народу се обратио владика Сергије:

- Ако постоји најузвишенија реч, реч исказана људским устима и мисао у створеном уму рођена, реч од Бога, реч достојна да искаже или барем приближи тварном и објасни однос Три Личности Свете Тројице, а Једног Божанства, у свези и љубави постојећег, она реч која бива у могућности да макар мало у видик људског ока прикаже неисказану славу, онај трачак светлости и слух божанског звука открива нам се данашњом благом вести у којој се Логос Логосом обраћа и свима нам јасно открива тајне од постања света, та реч би била најумеснија да опише и искаже похвалу Светој Тројици Јерараха: Василију Великом, Григорију Богослову и Јовану Златоусту.

Данас када прослављамо света три угодника Божја, три златне трубе православља, постајемо удостојени заједно са њима созерцања славе Божје и заједништва у Духу Светоме. Не налазећи у њиховим личностима ништа што би узвисило једног у односу на друге, историјски сагледавајући повест о настанку њиховог светог спомена и ми се саображавамо свима који истински поштују њихово богоугодно деловање. Када је у оно време постављено питање које је изазвало недоумицу у народу који беше од ове тројице већи, па се и многи тим поводом разделише између себе заузимајући супротне стране и претпостављајући једни другима различита мишљења, деси се да Божјом интервенцијом на натприродан начин би разрешена ова недоумица, па се тако у сну Епископу евхаитском Јовану јавише ова божанствена тројица у истој слави и части, не издвајајући се при том ни по чему један од другог, те тако наочиглед безизлазна ситуација задоби позитиван епилог. Овај пример, као и многи други примери из живота Цркве, учи нас да је управо она Богом вођена и да не постоји безизлазна ситуација. И не само пример установљења овог празника из IX века већ и житије сваког од тројице јерараха Божјих, који се кроз благодатни дар богословља преко њих излио у веома тешка времена када су Цркву Божју разједале и нагризале многе јереси и унутрашњи немири.

Свети Василије Велики, поборник православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб Цркве Божје, одликовао се великом ученошћу, који је попут пчеле целокупно образовање усмерио ка стицању знања Божјег и одбрани Цркве од многих лажних учења. Свети Григорије Богослов, са правом назван богословом, својим поетским и богословским надахнућем богословствовао је о Светој Тројици, неуморно делајући на изградњи Цркве и чувајући је својим животом од јереси. Јован Златоусти, такође носећи чувени епитет златних уста која точе благодат Божју, својим омилијама хиљаде је напајао приводећи Једном Богу у Тројици душе свих оних који се истински у Њега уздају. Како у њихово доба тако и данас, пред Цркву су постављени многи изазови који задиру у дубоку срж и нарушавају суштину еклисиологије.

Поделе, раздори и сепарације постале су свакодневица и више уопште није чудно чути да се широм света дешавају ствари које нас опомињу да смо ипак ми смртни људи који вртоглаво и безобзирно хрле ка испуњењу личних захтева, те газимо и затиремо све што нам се нађе на путу. У савременим овоземаљским превратима и немирима свакодневно молимо за мир у свету, али и за мир у нашој отаџбини и региону. Широки спектар бурних дешавања не може да нас не упути на Спаситељеве речи: „Чућете ратове и гласове о ратовима...јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади, помора и земљотреса по свету“. Све ово како нам и казује Сам Господ треба да се збуде, али да нас не уплаши нити обесхрабри, већ напротив да утврди у  молитви и истрајности у подвигу мудрости и љубави како би опстали у Његовој Истини. Према томе пажљиво размотривши заповест апостола Павла да се присећамо својих старешина који нам проповедаше о Логосу, угледавши се на њих, опомињемо се данас празнујући спомен светих јерараха Божјих, ових златотканих труба Цркве Христове, просећи њихове молитве и заступање пред престолом Божјим. Подижемо глас и ми недостојни, дрзнувши се да пред лице Владике свог и Творца, ми грешници, принесемо свој дар и своју скромну лепту не уздајући се у своје заслуге већ првенствено у Његову милост.

Данас света Црква у лику ове свјетлости прославља њено исијавање, у огњезрачним светилима Тројичног, три јерарха Цркве Христове, три човека, али и три сунца, три учитеља и три свештеника који бијаху као људи обучени у сунце и не само да су се заоденули овим рухом, већ су и сами постали неугасива светлост. Ово није заслуга човека, ово је дар Божји, дар Духа Светог, јер у овом свету не постоји таква светлост коју тама не обузима, једино онда ако је та светлост Христом обасјана и Христом оживотворена. И ту светлост Он је несебично даровао својим ученицима рекавши: Ви сте светлост свету, а преко њих и свима нама који се у страху Божјем учимо у речи Његовој. На тај начин и сведочимо Бога који овакве велике и свете тајне даде људима. Сведочимо је као будући јерарси, као будући богослови и теолози Цркве Божје уграђујући се у њене темеље и продужавајући мисију великих јерараха, оних на чијем смо данашњем слављу призвани гости.

Сабрани у заједници Светог Духа, прослављајући спомен на света три јерарха, света три епископа, богоносне мужеве Цркве, небеске заступнике овог светог училишта, застајемо пред величином њиховог заједничког удела у изградњи јединственог здања Цркве како материјалног тако понајвише духовног здања које се предањем, вођеним Светим Духом непрекидно преноси до данас. Тако они бивају наши узори-оци, али и браћа по духу имајући синовство у Богу Оцу и Мајци Цркви која нас све призива у своје наручје и храни оном божанском храном будућег века. Ови светитељи Божји призваше све нас у служење Свјетлости, служење послушности и љубави Божје. Ходећи њиховим стопама бивамо вођени Духом Истине, оним Духом који је умовима великих људи исписао догмате и установио Цркву Божју саветујући у тајни како се учити у Духу Тројичног: Слушајте старешине своје и повинујте им се, јер они бдију над душама вашим, пошто ће одговарати за њих, да би то с радошћу чинили, а не са уздисањем, славећи Животворну Тројицу у Светлости божанској пројављену, Оца који превечно рађа Светлост, Сина који светли у тами и тама Га не обузима и Духа Светог, Оживотворавајућу силу Тросунчаног Божанства у векове векова.

***

После свете Литургије прослава се наставила уз пригодан културно-уметнички програм, а митрополит Никодим од срца је захвалио на доласку свима који су својим присуством увеличали празник, а посебно браћи епископима, саборској заступници гђи Ањи Шимпраги и представаницима богословија из Београда и Цетиња.

Извор: Епархија далматинска