У недељу 16. фебруара 2025. године, на дан Црква слави успомену на Светог Симеона Богопримца, Његово Високопреосвештенство Митрополит милешевски г. Атанасије је служио свету Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Никола Перковић и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње, са игуманијом Аквилином, одговарале су на прозбе и јектеније. Поучавајући сабрани верни народ митрополит Атанасије је подсетио на прочитани одељак из светог Писма: - Видимо колико је важно сусрести Господа, како се то одражава на сав даљи ток човековог живота. Црква нам препоручује да запамтимо неке изразе посебно, а то су: богопримство и богоношење, бити богопримац и богоносац. Неопходно је да свако од нас буде и богопримац и богоносац. Ако себе оспособимо да будемо богопримци и богоносци онда ћемо бити успешни целог свог живота, сваког дана, без обзира на то кроз која искушења пролазили и на које препреке наилазили. Старац Симеон је, у настојању да осмисли свој живот, постављао Богу многа питања. Пошто је био праведан Бог му је и испунио жељу и продужио му живот, због његове Богочежње и дао му да сусретне лично смисао свог живота и да прими на своје руке тај смисао. То је био Богомладенац, Господ Христос, Он је осмишљење живота, Осмислитељ Живота људскога и осмислитељ историје читаве. Он може да буде и осмислитељ наших живота, само да се к Њему осврнемо и да пођемо за Њиме. Богопримац је онај који је способан да чује Божанске Речи, из Јеванђеља, не било које проповеди људске, него Божанску Реч из Јеванђеља, ону коју Христос говори. Да читамо Свето Писмо, да читамо о Христовом присуству међу нама у историји, да читамо о знамењима Његовим. Да будемо способни то чути и прихватити. Кад прихватимо и носимо у свом памћењу, у свом срцу, онда смо и Богоносци.

Владика је потом указао на данас прочитани одељак из Јеванђеља, на причу од два сина, једном који је остао уз свога оца и другог који је отишао од њега у далеку земљу: – Он је био у великој мери и Богоносац, тај који је био у земљи туђој и оскудевао, и пао у невоље. И баш то што је био и богоносац, то га је спасило. Он је имао у свом памћењу, у сећању, запретено семе живота. Он се сећао, памтио је свог Оца, запамтио је како је добар његов Отац. Главно је да носимо у себи то памћење да је добар Бог наш, да је Он прави Отац и да није ствар толико у томе колико смо погрешили него кад ћемо оживети. Није Отац љут на нас него се растужио. Не можемо ми Небеса разљутити, можемо их растужити, рекао је Митрополит Атанасије препоручивши свима да у овим припремним данима за Велики, Часни пост ширимо своје знање из ових светих благодатних искустава Цркве.

Извор: Епархија милешевска